Božić u ribolovačkom raju

Uobi­ča­je­na pred­sta­va na­ših ri­bo­lo­va­ca o to­me da su pro­dav­ni­ce ču­ve­nog ame­rič­kog tr­go­vin­skog lan­ca Bass Pro Shop ogrom­ne u po­re­đe­nju sa rad­nja­ma na ka­kve smo na­vi­kli, ap­so­lut­no je tač­na. I asor­ti­man je iz­u­zet­no ša­ro­lik, ali ima i ne­kih stva­ri ko­je ni­ka­ko ni­su u skla­du sa na­šim oče­ki­va­nji­ma

Po­sto­ji sa­mo je­dan na­čin da pro­sla­vi­te Bo­žić u Sr­bi­ji, i raz­li­či­ti na­či­ni da ga pro­sla­vi­te u Nju­jor­ku. Uko­li­ko ste pe­ca­roš, mo­že vam pa­sti na pa­met da po­ra­ni­te i ode­te do naj­bli­žeg Bass Pro Sho­pa, na­ro­či­to ako u nje­mu ni­ka­da ni­ste bi­li. Ta­ko sam se, u na­me­ri da vi­dim naj­ve­ću pe­ca­ro­šku rad­nju i ostva­rim ne­ke od že­lja, na Bo­žić 2019. go­di­ne na­šao u vo­zu za Bridž­port, luč­ki cen­tar i naj­ve­ći grad u dr­ža­vi Ko­nek­ti­kat, ko­ji se na­la­zi na vi­še od 100 km od Nju­jor­ka. Da je slat­ko­vod­ni i mor­ski ri­bo­lov u ovom gra­du po­pu­la­ran, vi­di­te i po pri­la­zi­ma Bass Pro Sho­pu, ko­ji je sme­šten van cen­tra. U pod­zem­nom pro­la­zu na­sli­ka­ni su ri­bo­lov­ci, na oba­la­ma, ko­je su sa­da pu­ste, vi­dlji­vi su tra­go­vi pe­ca­nja – po­ki­da­ni naj­lo­ni i iz­lo­mlje­ne školj­ke, a na mo­stu sto­je upo­zo­re­nja da je oda­tle ri­bo­lov za­bra­njen.

Bass Pro Shop spo­lja ne de­lu­je to­li­ko ve­li­ki i im­po­zan­tan kao ka­da pro­đe­te ulaz, na ko­jem vas do­če­ku­je ti­pič­no ame­rič­ka do­bro­do­šli­ca »pe­ca­ro­ši­ma, lov­ci­ma i dru­gim la­žo­vi­ma«. Pr­vi po­gled na unu­tra­šnjost pro­dav­ni­ce osta­vlja bez da­ha: ogro­man pro­stor na dva ni­voa, od­lič­no osve­tljen, sa broj­nim oso­bljem. Na sa­mom ula­zu – sjaj­ne ri­bo­lo­vač­ke i lo­vač­ke cr­no-be­le fo­to­gra­fi­je, od­lič­no pre­pa­ri­ra­ni ka­pi­tal­ni ulo­vi (reč­ne i mor­ske ri­be, di­vlja­či), sta­ri pe­ca­ro­ški pri­bor i sta­ri mo­to­ri za čam­ce... Tu je i ka­min, za­tim fo­te­lje u ko­ji­ma se mo­že­te od­mo­ri­ti. Za­i­sta, vr­lo pri­ja­tan am­bi­jent, na­ro­či­to za od­mor po­sle vi­še­sat­nog raz­gle­da­nja i ku­po­vi­ne.

ČIM KRO­ČI­TE U PRO­DAV­NI­CU, shva­ti­te da je u njoj sve do­bro mar­ke­tin­ški pro­mi­šlje­no: na spra­tu se na­la­zi lo­vač­ka opre­ma, a ku­pac u pri­ze­mlju kre­će od ra­fo­va sa pa­ko­va­nji­ma naj­ra­zli­či­ti­jih »gu­ma«, ko­ja su naj­jef­ti­ni­ja, sle­de vo­ble­ri, po­vr­šin­ci, lep­ti­ri, ka­ši­ke i sl., gde ce­ne već ra­stu, pa tek on­da po­la­ko pri­la­zi­te ma­ši­ni­ca­ma i dru­gom naj­sku­pljem pri­bo­ru. Na de­snom obo­du su naj­lo­ni i stru­ne, na le­vom ma­ji­ce, ko­šu­lje, kač­ke­ti, duk­se­vi, jak­ne za ri­bo­lov i sl. Iz­nad ra­fo­va po­re­đa­ni su naj­ra­zli­či­ti­ji šta­po­vi, za sva­či­ji ukus, stil ri­bo­lo­va i džep. Na­rav­no, u iz­bo­ru blin­ke­ra­škog pri­bo­ra, o ko­jem ću u ovom tek­stu pi­sa­ti – sve je pri­la­go­đe­no ame­rič­kim pa­ra­me­tri­ma, od­no­sno pr­ven­stve­no lo­vu ba­sa, ali i lo­vu smu­đa, štu­ke i ma­ski­ja, kao i va­ra­li­ča­re­nju na mo­ru.

STO­GA PRO­SE­ČAN SRP­SKI blin­ke­raš ne bi bio fa­sci­ni­ran pre sve­ga iz­bo­rom šta­po­va: po­red im­pre­siv­nih šta­po­va St. Cro­ix, mo­ju pa­žnju pri­vu­kao je sa­mo je­dan lep pa­ra­bo­lič­ni, vo­ble­ra­ški La­mi­glas od okru­glo 100 do­la­ra i je­dan vr­lo oštar G. Lo­o­mis, na­rav­no mno­go sku­plji. Po­seb­no su me raz­o­ča­ra­le no­ve ver­zi­je le­gen­dar­ne Sha­ke­spe­a­re se­ri­je Ugly Stik, u nji­ma ne­ma­ni­čeg ni na­lik le­gen­dar­noj Cu­stom grap­hi­te XH se­ri­ji, omi­lje­noj kod be­o­grad­skih som­dži­ja. Sve osta­lo me­đu šta­po­vi­ma svo­di­lo se na bez­broj­ne va­ri­ja­ci­je krat­kih šta­po­va za lov ba­sa i kre­pi­ja (sun­či­ca) mul­ti­pli­ka­to­ri­ma iz čam­ca (Ca­sting), od »naj­glin­dža­vi­jih« do eks­trem­no »oštrih«. Slič­no je i sa iz­bo­rom ma­ši­ni­ca. Po­red ame­rič­kih fir­mi (Penn, Qu­an­tum, Pflu­e­ger, Zeb­co, Bass Pro, Ca­be­la’s i dr.), tu su bi­le još i ja­pan­ske (Shi­ma­no, Da­i­wa) i one ne­ka­da evrop­ske (ABU Gar­cia, Mitchell).

DVA OSNOV­NA UTI­SKA: ame­rič­ke ma­ši­ni­ce vi­še ni­su ona­ko po­volj­ne kao što su ne­ka­da bi­le spram kva­li­te­ta ko­je su nu­di­le, a ja­pan­ske su sku­plje ne­go u Evro­pi. Ta­ko je­di­na Shi­ma­no­va Stel­la SW ko­ja je bi­la u rad­nji ko­šta 1.260 do­la­ra (dru­ge ve­li­či­ne u ka­ta­lo­gu od 1.060 do 1.420), Twin Po­wer SW 480 do­la­ra (dru­ge ve­li­či­ne do 620), a Su­stain 310 do­la­ra, če­mu tre­ba do­da­ti i tak­su ko­ju će vam na­pla­ti­ti na ka­si (6,35 po­sto)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 472-)