Al' volim što sam doš'o

Po­lo­vi­nom apri­la, cr­no­o­ka de­ve­ri­ka i kru­pa­ti­ca su to­li­ko do­bro ra­di­le da ni­je bi­lo la­ko na­ći slo­bod­no me­sto na naj­i­zda­šni­jim po­te­si­ma. Ali, i u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji su naj­bo­lje pro­la­zi­li oni ko­ji su oda­bra­li od­go­va­ra­ju­ću pri­hra­nu, ma­mac i do­bro uskla­di­li sve ele­men­te si­ste­ma.

Re­la­tiv­no sta­bil­na me­te­o­ro­lo­ška i hi­dro­lo­ška si­tu­a­ci­ja u pr­voj po­lo­vi­ni apri­la, lo­kal­na za­bra­na pe­ca­nja sko­ba­lja (zbog mre­sta) i ve­o­ma po­volj­na vre­men­ska prog­no­za za 8. april bi­li su do­volj­ni raz­lo­zi da se moj pri­ja­telj Se­ku­la i ja upu­ti­mo na Gru­žan­sko je­ze­ro. Naj­ve­ća šu­ma­dij­ska aku­mu­la­ci­ja je bo­ga­ta raz­nom be­lom ri­bom, na­ro­či­to bo­dor­kom, de­ve­ri­kom, cr­no­o­kom de­ve­ri­kom i ke­se­gom, a at­mos­fer­ske pri­li­ke na­go­ve­šta­va­le su da bi ona mo­gla bi­ti ak­tiv­na.

Iz Kra­lje­va smo kre­nu­li po mra­ku, sa na­me­rom da pe­ca­mo le­vo od Ve­li­kog mo­sta, sa stra­ne Kni­ća, jer smo pret­po­sta­vlja­li da bi tu mo­glo bi­ti mno­go ma­nje ri­bo­lo­va­ca ne­go na tak­mi­čar­skoj sta­zi, za ko­ju se, ka­ko smo ču­li, ve­ći­na ko­le­ga opre­de­lji­va­la pret­hod­nih da­na. Gu­žva, na­i­me, ve­o­ma sme­ta opre­znoj i pla­šlji­voj de­ve­ri­ki, a baš smo nju pre sve­ga že­le­li da lo­vi­mo. Po do­la­sku na je­ze­ro, par­ki­ra­li smo se na oma­njem pla­tou, iz­ne­li opre­mu iz ko­la i spu­sti­li se str­mom sta­zom do de­la je­ze­ra na ko­me na na­še iz­ne­na­đe­nje ni­je bi­lo ri­bo­lo­va­ca. Ka­da smo shva­ti­li da se sa dru­ge stra­ne ne ču­je ni­ka­kav zvuk ko­ji bi uka­zi­vao na nji­ho­vo pri­su­stvo, po­gle­dao sam na sat, i vi­dev­ši da je 4,45 č, shva­tio da smo zbog pre­la­ska sa zim­skog ra­ču­na­nja vre­me­na na let­nje, ko­je je po­če­lo pret­hod­nog vi­ken­da, pre­ra­ču­na­li i sti­gli še­zde­se­tak mi­nu­ta pre sva­nu­ća. No to ne sa­mo da nam ni­je sme­ta­lo, već nam je do­bro do­šlo da se bez žur­be ras­pa­ku­je­mo, te da pri­pre­mi­mo pri­bor i pri­hra­nu i is­pi­ta­mo dno is­pred nas.

OČE­KI­VA­NJA DA BI DE­VE­RI­KA mo­gla bi­ti ak­tiv­na, što je pred mrest čest slu­čaj, br­zo su spla­sla, ka­ko zbog ni­skog vo­do­sta­ja i pro­hlad­ne i bi­stre vo­de, u ka­kvoj se ta vr­sta naj­če­šće ne kre­će mno­go i ni­je pri ape­ti­tu, ta­ko i zbog iz­ja­va svih ko­le­ga ko­je su u me­đu­vre­me­nu pri­sti­gle da ta ri­ba pret­hod­nih da­na kao da je ne­sta­la. No po­što se ni Se­ku­la ni ja ne obes­hra­bru­je­mo baš la­ko, na­sta­vi­li smo da se pri­pre­ma­mo kao da će de­ve­ri­ka istog ča­sa na­va­li­ti u pli­ćak is­pred nas, tra­že­ći to­pli­ju vo­du, me­sta za pro­du­že­nje vr­ste i hra­nu. Na­kon de­talj­nog de­se­to­mi­nut­nog son­di­ra­nja te­re­na utvr­di­li smo da je du­bi­na u do­me­tu na­ših pe­calj­ki oko tri me­tra... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 348-)