Spo­ra pre­tra­ga

Iako je se­zo­na otvo­re­na pre vi­še od me­sec da­na, uslo­vi za lov pa­strm­ke na na­šim po­to­ci­ma i re­či­ca­ma uglav­nom su još uvek vr­lo da­le­ko od ide­al­nih. Ali na do­bro oda­bra­nim me­sti­ma, uz pra­vil­nu pre­zen­ta­ci­ju od­go­va­ra­ju­ćih va­ra­li­ca, i te ­ka­ko su mo­gu­ći le­pi ulo­vi i mno­go ak­ci­je ko­ja se pam­ti

Po­čet­kom ovo­go­di­šnje pa­strm­ske se­zo­ne vre­men­ski uslo­vi ni­ka­ko ni­su išli na ru­ku va­ra­li­ča­ri­ma i za­lju­blje­ni­ci­ma u pe­ga­vu le­po­ti­cu, ko­ji su sa ve­li­kim ne­str­plje­njem če­ka­li da se za­vr­ši lo­vo­staj ko­ji tra­je od 1. ok­to­bra do 1. mar­ta. Za­ka­sne­la zi­ma, tj. ni­ske tem­pe­ra­tu­re i ve­li­ka ko­li­či­na sne­ga na go­to­vo svim pla­ni­na­ma Sr­bi­je na ko­ji­ma iz­vi­ru sal­mo­nid­ne te­ku­ći­ce, a uz to i če­ste ki­še, do­ne­le su vr­lo lo­še uslo­ve za ri­bo­lov na pa­strm­skim vo­do­to­ci­ma u pr­vim ne­de­lja­ma se­zo­ne, tj. ve­li­ke i mut­ne vo­de, na ka­kvi­ma je te­ško pe­ca­ti, a još te­že uhva­ti­ti po­to­ča­ru. Pa­strm­ka je u ovom pe­ri­o­du po pra­vi­lu sla­bo ak­tiv­na, le­tar­gič­na i pri­lič­no is­cr­plje­na zbog pre­zi­mlja­va­nja i oba­vlje­nog mre­sta, ali i glad­na na­kon du­ge zi­me, to­kom ko­je je te­ško do­la­zi­la do hra­ne, pa je mo­že­mo uspe­šno lo­vi­ti uko­li­ko zna­mo gde da je po­tra­ži­mo, te šta da joj po­nu­di­mo i ka­ko.

NA MA­LIM RE­KA­MA I PO­TO­CI­MA na ko­ji­ma ja naj­če­šće ju­rim po­to­ča­re, one se u ovom de­lu se­zo­ne u ve­ći­ni slu­ča­je­va na­la­ze u naj­du­bljim de­lo­vi­ma, tj. u vi­ro­vi­ma ili u ne­kim pod­vod­nim struk­tu­ra­ma – uz ste­ne ili u udu­blje­nji­ma, u gra­nju, ko­re­nju i uop­šte na svim me­sti­ma sa sla­bi­jim pro­to­kom vo­de, na ko­ji­ma mo­gu uz ve­o­ma ma­li utro­šak ener­gi­je da vre­ba­ju plen – sit­nu ri­bu ili in­sek­ta ko­jeg vo­da na­ne­se.

PRE­ZEN­TA­CI­JA U OVO DO­BA go­di­ne ne sme bi­ti br­za i agre­siv­na kao to­kom le­ta, ka­da je pa­strm­ka ak­tiv­na i volj­na da ju­ri za mam­cem sve dok ga ne uhva­ti. Što spo­ri­je i pri­rod­ni­je kre­ta­nje mam­ca sva­ka­ko po­ve­ća­va šan­se da se po­to­ča­ra za­in­te­re­su­je za nje­ga i da ga na kra­ju i na­pad­ne.

Sa­ve­tu­jem vam da ma­mac (si­li­ko­nac, vo­bler ili ma­lu gla­vi­nja­ru) gde god je to mo­gu­će za­ba­cu­je­te uz vo­du i po­vla­či­te niz­vod­no, tj. da ga na­vo­di­te na ri­bu ko­ja sto­ji okre­nu­ta gla­vom pre­ma stru­ji, ka­ko vas pa­strm­ka ne bi pri­me­ti­la i po­be­gla u za­klon (ovo je, na­rav­no, bit­no pre sve­ga ka­da je vo­da bi­stra).

Me­đu­tim, u od­re­đe­nim si­tu­a­ci­ja­ma bo­lje je uz­vod­no vo­đe­nje va­ra­li­ce, sa du­žim za­dr­ža­va­nji­ma, bez okre­ta­nja ru­či­ce če­kr­ka, pri če­mu će naš ma­mac leb­de­ti u me­stu i vi­bri­ra­ti pod dej­stvom sna­ge to­ka. Po­želj­no je eks­pe­ri­men­ti­sa­nje, tj. me­nja­nje ugla za­ba­ča­ja, br­zi­ne pri­vla­če­nja, kao i vr­ste ma­ma­ca, ali naj­va­žni­je je bi­ti što ti­ši i ne­pri­met­ni­ji, ka­ko ne bi­smo upla­ši­li, tj. na po­ten­ci­jal­nu opa­snost upo­zo­ri­li ri­bu ko­ja iona­ko ni­je na­ro­či­to agre­siv­na... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 451-)