Decembarski vatromet

Smuđ je kod nas iz­lo­žen ve­li­kom pri­ti­sku, jer ga zbog vi­so­ke ce­ne i po­pu­lar­no­sti me­đu gur­ma­ni­ma ci­lja­no lo­ve mno­gi ri­bo­lov­ci, ve­ći­na pri­vred­nih ri­ba­ra i ve­o­ma broj­ni kri­vo­lov­ci. Za­to ne ču­di što su ulo­vi te ri­be, a po­go­to­vo krup­nih je­din­ki, iz go­di­ne u go­di­nu sve sla­bi­ji. Ipak, i u ta­kvim okol­no­sti­ma, ima maj­sto­ra ko­ji na Ve­li­koj Mo­ra­vi ostva­ru­ju fan­ta­stič­ne re­zul­ta­te i uz to sve upe­ca­ne ri­be pu­šta­ju!

Lov smu­đa je u po­sled­njih de­ce­ni­ju i po po­stao naj­po­pu­lar­ni­ji vid va­ra­li­ča­re­nja u Sr­bi­ji. To i ni­je čud­no ka­da se ima u vi­du da kroz na­šu ze­mlju pro­ti­če Du­nav, ko­ji je za­jed­no sa svim svo­jim ve­ćim pri­to­ka­ma i mno­gim re­ka­ma u nji­ho­vim sli­vo­vi­ma ide­al­no sta­ni­šte za tu gra­blji­vi­cu. Ali ka­da re­al­no sa­gle­dam si­tu­a­ci­ju tri­de­se­tak go­di­na una­zad, ko­li­ko ja pe­cam smu­đa na ve­štač­ke mam­ce, sa­svim mi je oči­gled­no da te ri­be iz go­di­ne u go­di­nu ima sve ma­nje. Na­ro­či­to je opao broj ka­pi­tal­nih je­din­ki, iako mi­slim da bi bi­lo lo­gič­no da smuđ ov­de na­ra­ste bar do one ve­li­či­ne ka­kvu do­sti­že u evrop­skim dr­ža­va­ma u ko­ji­ma se lo­ve naj­ve­ći ko­ma­di (Ho­lan­di­ji, Ne­mač­koj, Fran­cu­skoj), ako ne i vi­še. Ali to je ne­mi­nov­na po­sle­di­ca na­šeg si­ste­ma upra­vlja­nja vo­da­ma i od­no­sa pre­ma nji­ma, ko­ji idu na ru­ku ne­sa­ve­sni­ma i ne pod­sti­ču na do­volj­no efi­ka­san na­čin ni ko­ri­sni­ke vo­da ni ri­bo­lov­ce da se od­go­vor­no od­no­se pre­ma ri­bljem fon­du, va­žnom pri­rod­nom re­sur­su sva­ke ze­mlje, pa i na­še.

Sre­ćom po nas za­lju­blje­ni­ke u lov smu­đa, još uvek ima vo­da na ko­ji­ma se mo­že i tro­fej­ni smuđ ve­o­ma uspe­šno lo­vi­ti, po­go­to­vo u hlad­ni­jem de­lu go­di­ne, ka­da se sve koc­ki­ce slo­že, kao što se u de­cem­bru de­si­lo me­ni i mo­jim pri­ja­te­lji­ma Mi­lo­šu Ni­ko­lić i Ne­na­du Ga­ji­ću, na te­re­ni­ma na Ve­li­koj Mo­ra­vi oko Svi­lajn­ca i Ve­li­ke Pla­ne, na ko­ji­ma smo za ne­ko­li­ko da­na do­ži­ve­li jed­no od lep­ših pe­ca­nja u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na. Po­čet­kom de­cem­bra do­šlo je do po­ra­sta ni­voa re­ke iza­zva­nog vi­še­dnev­nom ki­šom, ko­ja je uti­ca­la da tem­pe­ra­tu­ra vo­de po­ra­ste za ne­ki ste­pen, što je na­ma bio pra­vi sig­nal da kre­ne­mo u pre­tra­ži­va­nje zim­skih te­re­na.

Kao po ne­pi­sa­nom pra­vi­lu, naj­pre su se ne­ko­li­ko da­na ja­vlja­le krup­ne žen­ke, a po­tom ma­nji pri­mer­ci, te­ški iz­me­đu 2 i 3 kg, ko­jih je bi­lo za­i­sta mno­go. Sve ri­be ko­je smo u toj fan­ta­stič­noj se­ri­ji ulo­vi­li, a u ko­joj je bi­lo i se­dam ka­pi­ta­la­ca te­ških iz­me­đu 7 i 9 kg, vra­će­ne su u vo­du, što je za­be­le­že­no fo­to­gra­fi­ja­ma i vi­deo -snim­ci­ma ko­je smo ob­ja­vi­li na dru­štve­nim mre­ža­ma oko No­ve go­di­ne... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 450-)