Tra­že­nje usa­mlje­nog kr­ša

Ati­pič­na zi­ma do­ne­la je za na­še uslo­ve i neo­če­ki­va­no do­bru ak­tiv­nost smu­đa na ve­li­kim rav­ni­čar­skim re­ka­ma. Le­pe ulo­ve u po­sled­nja dva me­se­ca ima­li su sko­ro svi ko­ji su bar po­vre­me­no iz­la­zi­li na vo­du. A oni po­sve­će­ni­ci ko­ji su po­tra­zi za jed­nom od na­ših naj­ce­ni­e­ne­i­jih gra­blji­vi­ca išli na pe­ca­nje po ne­ko­li­ko pu­ta ne­delj­no ne­ret­ko su do­bi­ja­li i ka­pi­tal­ce, po­go­to­vo ako su ot­kri­li tip me­sta na ka­kvi­ma se »sta­kle­no­o­ki« naj­ra­di­je za­dr­ža­vao

Ne pam­tim da je sko­ro to­kom zi­me bi­lo ova­ko to­plo kao u de­cem­bru 2017. i  ja­nu­a­ru 2018. A to ne­u­o­bi­ča­je­no vre­me i vi­so­ki vo­do­sta­ji ve­ći­ne na­ših re­ka bez sum­nje su se od­ra­zi­li na po­na­ša­nje ri­be i nje­nu ak­tiv­nost. Sa­va, na ko­joj pe­cam (kod Obre­nov­ca), u do­njem je to­ku, od po­lo­vi­ne de­cem­bra, ka­da je na­do­šla, odr­ža­la vi­sok ni­vo sve do kra­ja ja­nu­a­ra 2018, uz po­vre­me­na bla­ža opa­da­nja ili na­do­la­ske, a u ja­nu­a­ru se čak i raz­li­la na ne­kim me­sti­ma sa ni­žom oba­lom. Uz vi­sok vo­do­staj i to­plo vre­me išla je ovog pu­ta i re­la­tiv­no vi­so­ka tem­pe­ra­tu­ra vo­de, ko­ja se ni­je spu­šta­la is­pod 5º C, a išla je čak i do sko­ro 7º C. Ge­ne­ral­no, sve to za­jed­no ni­je lo­še za ri­blji fond, a ovog pu­ta je ve­o­ma po­zi­tiv­no uti­ca­lo na ak­tiv­nost smu­đa.

Ina­če, smu­đa ni­je la­ko pro­na­ći i pre­va­ri­ti po iz­u­zet­no vi­so­kom vo­do­sta­ju. I me­ni i mno­gim dru­gim ko­le­ga­ma to lak­še ide po sred­njoj i ni­žoj vo­di, jer je po vi­so­koj ri­ba ra­štr­ka­na ce­lim to­kom, ali je u ta­kvim uslo­vi­ma če­sto je­di­no mo­gu­će lo­vi­ti je bli­že oba­li. Ipak, sa­da je si­tu­a­ci­ja bi­la ukup­no uzev do­bra i po­sle le­pog pe­ri­o­da pe­ca­nja sre­di­nom de­cem­bra do­bri ulo­vi su se na­sta­vi­li i po­čet­kom ove go­di­ne. Kao što to obič­no bi­va kad se ide na smu­đa, ni­su svi da­ni be­ri­ćet­ni, ali me­seč­no ih se sku­pi i po de­se­tak u ko­ji­ma je ak­tiv­nost te ri­be po­vi­še­na, a ot­pri­li­ke je to­li­ko do­brih da­na bi­lo sa­mo u dru­goj po­lo­vi­ni ja­nu­a­ra, ka­ko na de­lu Sa­ve na kom ja pe­cam, ta­ko i na ne­kim dru­gim de­lo­vi­ma ove re­ke, pa i na vi­še te­re­na na Du­na­vu.

NA­KON PO­NOV­NOG NA­DO­LA­SKA po­čet­kom pro­šlog me­se­ca, usle­di­la je stag­na­ci­ja vo­do­sta­ja, što je bio »oki­dač« za in­ten­ziv­ni­je ja­vlja­nje smu­đa u pri­o­ba­lju. Ali, kao što sam to već pi­sao u jed­nom od pret­hod­nih bro­je­va Ri­bo­lo­va, ve­ći­na iz­gled­nih me­sta ni­je da­va­la ri­bu (što za me­ne i mo­je ko­le­ge pred­sta­vlja i de­fi­ni­tiv­ni do­kaz da je ri­blji fond znat­no si­ro­ma­šni­ji ne­go što je bio čak i pre sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na), te sam u po­tra­zi za smu­đem mo­rao da pre­tra­žu­jem mno­go vi­še te­re­na ne­go ra­ni­je. Ali, što je­dan moj dru­gar ka­že – ne­gde mo­ra bi­ti, sa­mo ga tre­ba na­ći. Pro­na­la­že­nje ri­be je i ključ uspe­ha u pe­ca­nju smu­đa, dok su osta­lo sa­mo fi­ne­se, ali je ri­bu, na­rav­no, to lak­še pro­na­ći što je ri­blji fond bo­ga­ti­ji.

Ge­ne­ral­no sam upor­ni­ji od ve­ći­ne ri­bo­lo­va­ca ko­je po­zna­jem, te sam de­talj­no išao od po­zi­ci­je do po­zi­ci­je, za­dr­ža­va­ju­ći se do pet­na­e­stak mi­nu­ta na sva­koj od njih. U ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va, ako se do­bro po­sta­vim, smuđ mi se ja­vi u pr­vih ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja. Uko­li­ko se to de­si, na tom se me­stu za­dr­žim ma­lo du­že, a ako uda­rac iz­o­sta­ne – idem da­lje i tra­žim. To je ce­lo­dnev­ni  po­du­hvat, a ne­ka­da mi tre­ba i par da­na da pro­na­đem po­tes na ko­jem se ri­ba u ovom pe­ri­o­du za­dr­ža­la u uz­vod­noj mi­gra­ci­ji.

Po­što obi­đem sva pla­ni­ra­na me­sta, ot­pi­su­jem ona ko­ja ni­su da­la re­zul­ta­te i u na­red­nim iz­la­sci­ma for­si­ram sa­mo po­zi­ci­je na ko­ji­ma je bi­lo de­ša­va­nja... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 447-)