Fri­ži­der, stru­go­ti­na i ka­ri

Cr­vi­ći su sko­ro uvek i svu­da pri­vlač­ni za bezmalo sve vr­ste tzv. mir­nih ri­ba, pa su je­dan od naj­popularnijih ma­ma­ca, a po­sled­njih go­di­na se u sve ve­ćim ko­li­či­na­ma ko­ri­ste i kao do­da­tak hra­na­ma, pa čak i kao sa­mo­stal­na pri­ma­ma. Ni­je ih na­ro­či­to te­ško ču­va­ti, sta­vi­ti na udi­cu, tran­spor­to­va­ti do vo­de i na­mi­ri­sa­ti, ali od na­či­na na ko­ji sve to ra­di­mo može pre­sud­no za­vi­si­ti naš uspeh u ri­bo­lo­vu 

Cr­vi­ći su ne­pre­va­zi­đen ma­mac za sko­ro sve tzv. mir­ne vr­ste ri­ba, jer su ak­tu­el­ni to­kom ce­le go­di­ne. Zi­mi po­go­to­vo do­la­zi do iz­ra­ža­ja nji­ho­va efi­ka­snost u po­re­đe­nju s dru­gim za­lo­ga­ji­ma ko­ji se mo­gu po­nu­di­ti na udi­ci, a u po­sled­njih ne­ko­li­ko se­zo­na ko­ri­ste se znat­no vi­še ne­go ra­ni­je jer je po­nu­da bo­lja ne­go što je ika­da bi­la, a ce­na pri­stu­pač­ni­ja, bu­du­ći da li­tar cr­va sa­da ko­šta dvo­stru­ko ma­nje ne­go do pre ne­ku go­di­nu, od­no­sno ot­pri­li­ke ko­li­ko i ki­lo­gram pro­seč­ne pri­ma­me. Sto­ga se cr­vi do­da­ju u pri­ma­mu u ve­ćoj me­ri ne­go pre, a ko­ri­ste se i za sa­mo­stal­no hra­nje­nje, ka­ko u pe­ca­nju na fi­der, ta­ko i u plov­ka­re­nju. Me­đu­tim, iako su iz­u­zet­no po­pu­lar­ni, i ve­ro­vat­no ne­ma ri­bo­lov­ca ko­ji pe­ca na pri­rod­ne mam­ce a ni­je ih ko­ri­stio, mno­gi­ma su ne­po­zna­te ne­ke fi­ne­se u ve­zi s nji­ho­vom upo­tre­bom.

1. Ve­o­ma je va­žno cr­vi­će iz am­ba­la­že u ko­joj smo ih do­ne­li do ku­će pre­ba­ci­ti u pro­stra­nu ku­ti­ju či­ji po­klo­pac ima ru­pi­ce (do­volj­no ve­li­ke da cr­vi mo­gu da di­šu, ali ne to­li­ko da bi se mo­gli pro­vu­ći kroz njih i raz­mi­le­ti na sve stra­ne), te ih u njoj dr­ža­ti do upo­tre­be a i to­kom pe­ca­nja. Isti­na, ovo u hlad­ni­jem pe­ri­o­du ni­je to­li­ko bit­no kao ina­če, ali ne tre­ba na to za­bo­ra­vi­ti, da nam se ne bi de­si­lo da nam ugi­ne deo cr­va ili ce­la ko­li­či­na usled ne­do­stat­ka va­zdu­ha ili pre­ve­li­ke to­plo­te (ko­ju cr­vi sa­mi pro­iz­vo­de ako ih dr­ži­mo u su­vi­še ma­lom pro­sto­ru u kom ne­ma do­to­ka va­zdu­ha, a po­go­to­vo ako su iz­lo­že­ni vi­so­koj spolj­noj tem­pe­ra­tu­ri).

2. Cr­vi će nam naj­du­že po­tra­ja­ti uko­li­ko ih ču­va­mo u fri­ži­de­ru, ne sa­mo zbog to­ga što je u nje­mu hlad­no, već i za­to što je tem­pe­ra­tu­ra kon­stant­na, a to nji­ma ve­o­ma po­go­du­je. Pre­po­ru­ču­je se da ih dr­ži­mo u naj­to­pli­jem de­lu fri­ži­de­ra, a to su uglav­nom do­nje pre­gra­de ili fi­o­ke – one na­me­nje­ne od­la­ga­nju vo­ća i po­vr­ća. Uko­li­ko do­đe do kon­den­za­ci­je, tj. do »pod­zno­ja­va­nja« cr­va u po­su­di, tre­ba od­mah re­a­go­va­ti... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 447-)