Pomerena granica

Ve­či­ta di­le­ma – da li ku­pi­ti štap ko­ji nam ne­do­sta­je čim sku­pi­mo do­volj­no nov­ca za ne­ki osnov­ni (nej­jef­ti­ni­ji) mo­del ili se ma­lo str­pe­ti, pa ići na ne­ko sku­plje ali kva­li­tet­ni­je re­še­nje – uvek je ak­tu­el­na i kad je o fi­der šta­po­vima reč. Po­gle­da­li smo tre­nut­nu po­nu­du mo­de­la ko­ji ko­šta­ju ma­nje od 6.000  di­na­ra i iz­dvo­ji­li ne­ke ko­ji su po na­šem su­du do­bar iz­bor u svo­joj kla­si ce­ne.

Na­ža­lost, sko­ro sva­ki tekst o na­bav­ci šta­po­va i ma­ši­ni­ca u Sr­bi­ji već go­di­na­ma pro­sto mo­ra da poč­ne za­pa­ža­njem da je za ve­ći­nu pe­ca­ro­ša sve što je ce­nom iz­nad do­nje sred­nje kla­se te­ško do­stup­no. Naš pro­seč­ni ri­bo­lo­vac za­to po tri pu­ta pre­vr­ne sva­ki di­nar pre ne­go što se od­lu­či šta da ku­pi za te­škom mu­kom odvo­je­ni no­vac, pri če­mu po pra­vi­lu bo­lje pro­đu oni str­plji­vi­ji, ko­ji ma­lo du­že šte­de, ali on­da za ne­što vi­še pa­ra če­sto ku­pe znat­no bo­lju stvar od naj­jef­ti­ni­je. Me­đu­tim, ni si­tu­a­ci­ja na tr­ži­štu ni­je ne­pro­men­lji­va – ne­ki de­lo­vi pri­bo­ra s vre­me­nom po­sta­ju sve jef­ti­ni­ji, dok se dru­gi­ma ce­na po­ste­pe­no ali ne­za­u­sta­vlji­vo po­ve­ća­va. No­vo­go­di­šnje pra­zni­ke i pe­riod re­đih iz­la­za­ka na vo­du is­ko­ri­stio sam da pro­ve­rim svo­ju te­zu od pre ne­ko­li­ko go­di­na, da je za do­bar fi­der štap kod nas po­treb­no iz­dvo­ji­ti ko­ju de­se­ti­nu evra pre­ko 50, dok su šta­po­vi jef­ti­ni­ji od te su­me uglav­nom na ivi­ci upo­tre­blji­vo­sti. Ovo ma­lo is­tra­ži­va­nje mi ni­je od­ne­lo pre­vi­še vre­me­na za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da se vr­lo bli­zu mog no­vog (i sta­rog) me­sta sta­no­va­nja, na Ču­ka­rič­koj pa­di­ni u Be­o­gra­du, od­sko­ra na­la­zi ve­o­ma do­bro opre­mlje­na pro­dav­ni­ca Pro­fis­hing, sa ve­li­kim asor­ti­ma­nom ra­znih šta­po­va, uklju­ču­ju­ći i fi­de­re iz naj­ra­zli­či­ti­jih ce­nov­nih ka­te­go­ri­ja.

Pr­vi štap za ko­ji sam se uhva­tio je tro­de­lac Spro Pan­te­ra, ko­ji ko­šta sa­mo 2.865 di­na­ra. Dug je 3,45 m i de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja od 80 g, a is­po­ru­ču­je se sa dva iz­men­lji­va vr­ha od fi­ber­gla­sa. Ima ne­što de­blji blank od ve­ći­ne fi­der šta­po­va, ali je so­lid­no iz­ba­lan­si­ran. Pre sve­ga ga pre­po­ru­ču­jem ap­so­lut­nim po­čet­ni­ci­ma, tj. oni­ma ko­ji će sa nji­me ste­ći pr­va is­ku­stva u mo­der­nom ri­bo­lo­vu sa hra­ni­li­com. Ima dr­šku od pe­na­ste gu­me (EVA) i sa­svim ko­rekt­nu opre­mu (vo­đi­ce i dr­žač ma­ši­ni­ce).

Ka­ma­sa­ki Su­per Fe­e­der je još je­dan so­li­dan tro­de­lac pri­stu­pač­ne ce­ne (ko­šta s ob­zi­rom na kva­li­tet za­i­sta vi­še ne­go ko­rekt­nih 3.560 di­na­ra). Dug je 3,65 m i de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 50–100 g, a ta­ko­đe se is­po­ru­ču­je sa dva vr­ha od fi­ber­gla­sa. U po­nu­di je već ne­ko­li­ko se­zo­na i upo­tre­bljiv je za lov be­le ri­be u raz­li­či­tim si­tu­a­ci­ja­ma. Ak­ci­ja mu je od sred­nje ka pa­ra­bo­lič­noj, ta­ko da se nji­me mo­gu lo­vi­ti i sit­ni­je i krup­ni­je je­din­ke. Uz to je do­bro ba­lan­si­ran, po­ka­zu­je i sla­bi­je tr­za­je sa oba vr­ha, a pod ri­bom tj. to­kom za­ma­ra­nja se od­lič­no po­na­ša. Ima ko­rekt­nu opre­mu, a po­go­to­vo je le­po ura­đe­na dr­ška, od kom­bi­na­ci­je pe­na­ste gu­me i plu­te, pa vi­zu­el­no sta­je ra­me uz ra­me sa znat­no sku­pljim mo­de­li­ma. Bez ustru­ča­va­nja ga pre­po­ru­ču­jem svi­ma ko­ji vo­le pe­ca­nje na fi­der a za štap mo­gu da odvo­je tri­de­se­tak evra... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 446-)