Teži plovak, manja opasnost

Du­gi te­le­sko­pi sa vo­đi­ca­ma ne­za­o­bi­la­zan su deo pri­bo­ra plov­ka­ro­ša sa ve­li­kih re­ka ko­ji pe­ca­ju vo­žnjom plov­ka, a do­sta se ko­ri­ste i na ve­li­kim i du­bo­kim sta­ja­ći­ca­ma. Bo­lo­nje­zi­ma, ka­ko se ta­kvi šta­po­vi če­sto na­zi­va­ju, hva­ta­ju se mir­ne ri­be svih ve­li­či­na, od ka­u­gle­ra i sit­nih bo­dor­ki, do ka­pi­tal­nih tol­sto­lo­bi­ka i ša­ra­na, i sko­ro da ne­ma plov­ka­ro­ša ko­ji ne­ma bar ne­ki ta­kav štap. Ali mno­gi iz nezna­nja pri ru­ko­va­nju bo­lo­nje­zi­ma gre­še, što če­sto mo­že i sku­po da ih ko­šta

Bo­lo­njez je te­le­skop­ski štap sa vo­đi­ca­ma, is­klju­či­vo na­me­njen pe­ca­nju na plo­vak, ko­ji se pro­iz­vo­di u vi­še du­ži­na (okvir­no u ra­spo­nu od 4 do 8 m), a na na­šim vo­da­ma se naj­če­šće ko­ri­ste mo­de­li od pet i šest me­ta­ra. Sko­ro bez iz­u­zet­ka, šta­po­vi ovog ti­pa ima­ju ono­li­ko seg­me­na­ta ko­li­ko su me­ta­ra du­gi (te im je tran­sport­na du­ži­na uglav­nom ne­što pre­ko jed­nog me­tra).

Kao u sva­kom vi­du ri­bo­lo­va, ta­ko je i u slu­ča­ju bo­lo­nje­ze teh­ni­ke bit­no oda­bra­ti štap shod­no to­me šta i gde pe­ca­mo. Te­le­sko­pi ovog ti­pa naj­če­šće se de­le na one za re­ku, ko­ji su uglav­nom ne­što ve­će te­ži­ne ba­ca­nja, i na one za sta­ja­ći­ce – sa ma­njom te­ži­nom ba­ca­nja. Po mom mi­šlje­nju, ni­je mo­gu­će jed­nim šta­pom ovog ti­pa po­kri­ti sve si­tu­a­ci­je na vo­di, tj. sve vi­do­ve plov­ka­re­nja za ko­je se bo­lo­nje­zi ko­ri­ste, ali ako ne­ko ko je fo­ku­si­ran na dru­ge ri­bo­lov­ne teh­ni­ke že­li da u svom ar­se­na­lu ima je­dan ova­ka­kav štap, ko­jim bi po­krio raz­li­či­te va­ri­jan­te bo­lo­nje­ze pe­ca­nja, pre­po­ru­čio bih mu da uzme ne­ki sred­nje sna­ge (me­di­um), tj. de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja od 20 ili 30 g i du­ži­ne šest me­ta­ra.

BO­LO­NJE­ZI ZA JE­ZE­RO su uglav­nom ma­nje te­ži­ne ba­ca­nja – 10 ili 20 g, a naj­če­šće se upo­tre­blja­va­ju oni du­ži­ne šest i se­dam me­ta­ra. Po­me­nu­ta te­ži­na ba­ca­nja, na­rav­no, ne zna­či da su ovi šta­po­vi na­me­nje­ni to­me da ba­ca­ju plov­ke no­si­vo­sti iz­me­đu 10 i 20 g (tj. si­ste­me te te­ži­ne), već nam okvir­no uka­zu­je ko­li­ko sna­ge ima štap i ka­kve je »oštri­ne«. Bo­lo­nje­zi­ma se na sta­ja­ći­ca­ma po­naj­pre pe­ca be­la ri­ba (de­ve­ri­ka, bo­dor­ka, ba­bu­ška...), ko­ja ima ve­o­ma me­ka­na usta, pa bi­smo ko­ri­ste­ći ja­či štap, ko­ji se ne sa­vi­ja do­volj­no, iz­gu­bi­li ve­ći­nu je­din­ki ko­je se na­đu na udi­ci, jer se štap ne sa­vi­ja do­volj­no i ne amor­ti­zu­je po­kre­te ri­be, zbog če­ga se na me­stu ubo­da na nje­nim usti­ma na­pra­vi šu­plji­na do­volj­no ve­li­ka da udi­ca la­ko iz­le­ti, tj. da se lo­vi­na oslo­bo­di pre ne­go što je pri­hva­ti­mo.

Du­ži­nu bi­ra­mo pre­ma ka­rak­te­ri­sti­ka­ma vo­da na ko­ji­ma naj­če­šće pe­ca­mo, a pre sve­ga pre­ma du­bi­ni. Po­želj­no je da du­bi­na bu­de bar po­la me­tra ili me­tar ma­nja od du­ži­ne šta­pa, ra­di lak­šeg za­ba­ci­va­nja si­ste­ma sa fik­snim plov­kom. Pre­po­ru­če­na de­blji­na osnov­nog naj­lo­na za je­zer­sko pe­ca­nje je od 0,14 do 0,16 mm, dok pred­vez tre­ba da je ta­nji za broj ili dva (tj. za 0,02 do 0,04 mm). Na­rav­no, to va­ži za pe­ca­nje go­re­po­me­nu­te be­le ri­be, dok je za lov ša­ra­na ili dru­gih krup­nih ci­pri­ni­da neo­p­ho­dan ro­bu­sni­ji pri­bor.

BO­LO­NJE­ZI ZA RE­KU bi tre­ba­lo da bu­du ne­što ja­či, de­kla­ri­sa­ne t.b... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 444-445-)