Kašika na auto-putu

Iako se ko­ri­ste mno­go ma­nje ne­go do pre ne­ku de­ce­ni­ju, ka­ši­ke su i da­lje ve­o­ma lov­ne za sko­ro sve slat­ko­vod­ne i mor­ske pre­da­to­re, a po­go­to­vo za štu­ku. Lov na njih po­seb­no in­te­re­sant­nim či­ni to što je ve­ći­nu mo­de­la mo­gu­će vo­di­ti na mno­go na­či­na, kroz raz­li­či­te slo­je­ve vo­de i ta­ko do­bi­ja­ti ri­bu i na vo­da­ma na ko­ji­ma se mno­go lo­vi i ri­ba na­u­či da iz­be­ga­va ve­ći­nu če­šće ko­ri­šće­nih ve­štač­kih ma­ma­ca

Pre sa­mo ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, kod nas a i dru­gde ši­rom Evro­pe, ve­ći­na va­ra­li­ča­ra štu­ku je lo­vi­la na sa­mo dve vr­ste ve­štač­kih ma­ma­ca – lep­ti­re i ka­ši­ke. Mno­gi od onih ko­ji su se­dam­de­se­tih i u pr­voj po­lo­vi­ni osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka uži­va­li u blin­ke­ri­sa­nju ove atrak­tiv­ne gra­blji­vi­ce ni­su ni zna­li za vo­ble­re, še­do­ve, džer­ko­ve, spi­ner­bej­te, svim­bej­te i sve osta­le va­ra­li­ce ko­je nam da­nas po­pu­nja­va­ju pre­gra­de u ku­ti­ja­ma. Mepps i Ru­blex spi­ne­ri, D.A.M. Effzett i Dr. He­inz, po­ne­ki Mepps Cyclops, ABU Atom i Toby, ne­iz­be­žne ru­ske ka­ši­ke sa bu­vljih pi­ja­ca i osta­li pred­stav­ni­ci ta­da ve­o­ma po­pu­lar­nog »escaj­ga« bi­li su nam sa­svim do­volj­ni za sva go­di­šnja do­ba i sve si­tu­a­ci­je.

Sa­da je si­tu­a­ci­ja po­sve dru­ga­či­ja, ali to ni­po­što ne zna­či da je »me­tal­nu ga­lan­te­ri­ju« vre­me pre­ga­zi­lo, bez ob­zi­ra na či­nje­ni­cu da upra­vo ta­kav uti­sak sti­če­mo ka­da ba­ci­mo po­gled na ku­ti­je da­na­šnjih štu­ko­lo­va­ca, na­ro­či­to onih mla­đih. Na­pro­tiv, »gvo­žđe« i da­lje efi­ka­sno lo­vi! Pri­ču o lep­ti­ri­ma osta­vlja­mo za ne­ku dru­gu pri­li­ku i ovo­ga pu­ta se ba­vi­mo sta­rim, do­brim i ipak po­ma­lo za­po­sta­vlje­nim ka­ši­ka­ma.

VE­ĆI­NA VA­RA­LI­ČA­RA SA KO­JI­MA SAM ika­da imao pri­li­ku da pe­cam ko­ri­sti ka­ši­ke ta­ko što po­sle za­ba­ča­ja za­tvo­ri pre­klop­nik stru­ne i poč­ne sa jed­no­lič­nim na­mo­ta­va­njem (isti­na, ima i onih ko­ji sa­če­ka­ju ne­ki se­kund, da va­ra­li­ca do­stig­ne »rad­nu« du­bi­nu). Ka­da ih ta­ko vo­di­mo, sko­ro sve ka­ši­ke ma­nje ili vi­še vr­lu­da­ju (gla­vi­nja­ju) kroz vo­du, i za­to ih ne­ki zo­vu »pi­ja­ne va­ra­li­ce«. Ali sa ta­kvom pre­zen­ta­ci­jom ko­ri­sti­mo tek de­lić po­ten­ci­ja­la ovih iz­ra­zi­to lov­nih ve­štač­kih ma­ma­ca. A to bi, u ne­ku ru­ku, bi­lo ot­pri­li­ke kao ka­da bi­smo ku­pi­li naj­no­vi­ji audi ili mer­ce­des sa mo­to­rom od ne­ko­li­ko sto­ti­na konj­skih sna­ga i vo­zi­li ga is­klju­či­vo se­o­skim pu­te­vi­ma i ma­ka­da­mi­ma, od ba­re do ba­re i od ka­na­la do ka­na­la. Da bi ka­ši­ka da­la svoj mak­si­mum, mo­ra­mo iza­ći na auto-put i uba­ci­ti u še­stu br­zi­nu, tj. udah­nu­ti joj ži­vot i uči­ni­ti je do­volj­no iza­zov­nom da na na­pad is­pro­vo­ci­ra go­to­vo sva­ku štu­ku, a ne sa­mo ak­tiv­nu i glad­nu. To je na­rav­no te­že od stra­te­gi­je »za­ba­ci i la­ga­no mo­taj«, ali se če­sto is­pla­ti.

Šta to zna­či u prak­si? Pr­vo, ni­su sve ka­ši­ke iste – ne­ke su na­pra­vlje­ne od tan­kog li­ma, a ne­ke od de­be­log; jed­ne su iz­du­že­ne, dru­ge »zde­pa­ste«; ima ma­nje i vi­še za­kri­vlje­nih, te­ških i la­kih... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 441-)