Zrno po zrno – babuška

Pše­ni­ca je svi­ma la­ko do­stu­pan i jef­tin ma­mac i pri­hra­na. Iako je sit­na, vo­li je i krup­ni­ja ri­ba, ali je mno­gi ri­bo­lov­ci ne­ra­do ko­ri­ste, jer je ipak po­treb­no ma­lo se oko pri­pre­me po­tru­di­ti i obra­ti­ti pa­žnju na ne­ke de­ta­lje, pre sve­ga pri ku­va­nju. Dru­gi raz­log za veću popularnost bra­šna­stih hra­na je­ste to što ži­to ri­bu na me­sto pe­ca­nja po pra­vi­lu pri­vla­či ne­što spo­ri­je. Zbog to­ga se za nje­ga ope­de­lju­ju pre sve­ga oni ko­ji mo­gu la­ko i br­zo da do­đu na odabranu po­zi­ci­ju ka­ko bi je re­dov­no pri­hra­nji­va­li ne­ko­li­ko da­na za­re­dom, i ko­ji mo­gu da ra­ču­na­ju na to da će ona bi­ti slo­bod­na on­da ka­da ko­nač­no odluče da za­ba­ce.

Naj­pre va­lja utvr­di­ti gde se ri­ba uče­sta­li­je ja­vlja, pa ne­ko­li­ko da­na pre pe­ca­nja – po­želj­no bar tri (jer što se me­sto du­že hra­ni, ri­ba bo­lje ra­di) – sva­ko­dnev­no ba­ca­ti ma­nje ko­li­či­ne ži­ta (do­volj­no je 200-300 g), naj­bo­lje pred mrak ili pre svi­ta­nja, a ako to ne mo­že­mo da or­ga­ni­zu­je­mo, on­da ma­kar uve­če za uju­tru. Ja­sno je da tu tre­ba ima­ti »svo­je« me­sto, uda­lje­no od ra­do­zna­lih po­gle­da. Ri­ba se ret­ko ka­da ja­vi od­mah na­kon pr­vog ba­ca­nja pše­ni­ce na ne­koj po­zi­ci­ji, i obično tre­ba da pro­đe ce­la noć da bi pro­ra­di­la.

Ne­ki ri­bo­lov­ci vo­le da ko­ri­ste pro­ki­slo ži­to, a mno­gi, me­đu nji­ma i pot­pi­snik ovog pri­lo­ga, sma­tra­ju da je naj­bo­lji ma­mac pše­ni­ca sku­va­na ve­če pre pe­ca­nja, pa ono što ne po­tro­še za ma­mac ba­ce u vo­du pred po­la­zak ku­ći.

Aro­me ni­su neo­p­hod­ne. Ja ih do­da­jem sa­mo ako na­kon vi­še­dnev­nog do­brog pe­ca­nja ri­ba od­jed­nom pre­sta­ne da se ja­vlja ili že­lim da ma­lo eks­pe­ri­men­ti­šem. Ne mo­ra­mo po­se­za­ti za mi­ri­si­ma ko­je pro­da­ju fir­me spe­ci­ja­li­zo­va­ne za ri­bo­lov­nu pri­hra­nu i mam­ce. Sa­svim će do­bar bi­ti prah za in­stant-pu­ding od ba­na­ne, čo­ko­la­de (na­ro­či­to ta­mo gde ima de­ve­ri­ke) ili ja­go­de, ke­si­ca va­nilin še­će­ra ili anis. Na­rav­no, ni­je zgo­reg ima­ti u re­zer­vi i ne­ke dru­ge mam­ce, a pre sve­ga cr­vi­će i hleb, ko­ji­ma će­mo se po­slu­ži­­ti ako pše­ni­ca od­jed­nom po­sta­ne ma­nje za­ni­mlji­va za ri­bu. Ina­če, ona je od­li­čan iz­bor za ve­ći­nu vo­da sa ve­li­kom po­pu­la­ci­jom sit­nog cver­gla­na, bu­du­ći da je taj bo­dlji­ka­vi na­pa­snik uzi­ma re­đe ne­go dru­ge mam­ce. Ina­če, ona je od­li­čan iz­bor za ve­ći­nu vo­da sa ve­li­kom po­pu­la­ci­jom sit­nog cver­gla­na, bu­du­ći da je taj bo­dlji­ka­vi na­pa­snik uzi­ma re­đe ne­go dru­ge mam­ce... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 328-)