Velikom ješkom na veliku ribu

Ora­de če­sto pli­va­ju u ja­ti­ma, ko­ja kat­kad bro­je i ne­ko­li­ko ti­su­ća je­din­ki. Pred­vo­đe­na naj­krup­ni­jim ko­ma­di­ma, ona se u pra­vi­lu spo­ro kre­ću, a ne­ri­jet­ko upra­vo te naj­ve­će ri­be zna­ju raz­bi­ti ka­kvu školj­ku ili je­ža, ko­je naj­če­šće osta­vlja­ju ma­njim srod­ni­ci­ma, ma­da po­vre­me­no i one pro­gu­ta­ju po­ne­što. Ka­da se ja­to u svom lu­ta­nju na­đe u ne­koj uva­li, jed­no vri­je­me se tu i za­dr­ži, ne­pre­sta­no tra­že­ći hra­nu. To po­ne­kad tra­je ne­ko­li­ko da­na, a sret­nik ko­ji na­nju­ši i »ubo­de« ta­kvu va­lu ku­ći se mo­že vra­ti­ti ovjen­čan ulo­vi­ma ko­je je te­ško nad­ma­ši­ti. Na­ža­lost, na po­vr­ši­ni mo­ra se ne mo­gu vi­dje­ti ni­ka­kvi zna­ci ko­ji upu­ću­ju na pri­su­stvo ora­da pri dnu i je­di­ni po­u­zda­ni po­ka­za­telj jesu upravo broj­ni ulo­vi u krat­kom vre­me­nu na ma­lom pod­ruč­ju. A da bi­smo uspje­li po­go­di­ti pra­vi tre­nu­tak, ne­ma nam dru­ge ne­go stal­no bi­ti na mo­ru i po­put stra­ža­ra na mr­tvoj stra­ži sta­ja­ti nad šta­po­vi­ma, iš­če­ku­ju­ći ono slat­ko bje­ža­nje stru­ne s ka­le­ma.

Pri­bor za ora­de je me­đu ri­bo­lov­ci­ma ne­is­crp­na te­ma. Dok jed­ni fa­vo­ri­zi­ra­ju »me­ka­ni« pri­stup, dru­gi za­go­va­ra­ju lov »u tvr­do«, a či­ni se da je naj­bo­lje slo­ži­ti pri­bor kom­bi­ni­ra­ju­ći te dvi­je kraj­no­sti. Si­gur­no je, me­đu­tim, jed­no – ka­da se na udi­ci na­đe krup­na ora­da, pri­bor je na pra­vom is­pi­tu iz­dr­žlji­vo­sti, pa sve mo­ra bi­ti sa­vr­še­no ka­ko se iz­vla­če­nje ri­be ne bi pre­tvo­ri­lo u noć­nu mo­ru.

Dvoumite li se iz­me­đu fi­der šta­po­va, ko­ji svo­jom ela­stič­no­šću vr­lo uspje­šno za­ma­ra­ju ve­ći­nu krup­ne ri­be na slat­kim vo­da­ma, i znat­no kru­ćih surf mo­de­la, pred­nost ipak dajte ovim po­sljed­nji­ma. Na­i­me, na či­stom te­re­nu uvi­jek mo­že­mo do­zvo­li­ti se­bi igra­nje s lo­vi­nom, po si­ste­mu »pu­sti ne­ka no­si, pa će se umo­ri­ti pri­je ili ka­sni­je«, no ora­da se če­sto lo­vi u bli­zi­ni bro­do­va i nji­ho­vih pri­ve­znih ko­no­pa, a u tre­nut­ku ka­da osje­ti ka­če­nje, po­ku­ša­će is­ko­ri­sti­ti i naj­ma­nju pre­pre­ku ne bi li se oslo­bo­di­la. Upra­vo zbog ta­kvih si­tu­a­ci­ja po­treb­no je ima­ti štap ko­jim će­mo mo­ći za­u­sta­vi­ti ri­bu i okre­nu­ti je ka se­bi, te ta­ko pre­u­ze­ti igru u svo­je ru­ke. Surf mo­de­li, te­ži­ne ba­ca­nja 150 g i vi­še, ide­al­ni su za ve­li­ke ora­de. Na­rav­no, s ta­ko kru­tim šta­po­vi­ma iz­o­sta­je uži­tak za­ma­ra­nja ma­njih pri­mje­ra­ka, no za­to se zna tko je ga­zda, ko­li­ka god ri­ba da uzme udi­cu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 328-)