Iako važi za selektivan mamac, koji omogućava da u velikoj meri izbegnemo sitnu ribu i prevashodno hvatamo šarane, bojli nije svemoguć. I na njega se zaleću manji ciprinidi, čak i kada je prečnika preko 20 mm, pa i kada su na dlaci dva ili tri takva. Ali, postoji nekoliko jednostavnih trikova koji nam mogu pomoći da broj nezvanih gostiju na štapu svedemo na minimum
Šaran se na bojlije na tzv. divljim vodama širom sveta veoma uspešno lovi već decenijama. Kod nas je, međutim, donedavno vladalo uverenje da je divljeg šarana moguće uhvatiti samo na kukuruz, pa je veoma mali broj ljudi uopšte i pokušavao da mu ponudi nešto drugo, a samo su retki uspevali da »vodenog lisca« navedu da uzme bojli. Razloga za to je mnogo, ali o njima drugi put. S druge strane, u poslednjih nekoliko godina, sve veći broj šarandžija okreće se lovu šarana na bojlije na divljim vodama, podstaknut prilozima u specijalizovanim publikacijama, te video-snimcima i fotografijama na internetu, kojima se lov bojlijima forsira kao moda i predstavlja kao mnogo bolji i napredniji od lova na kuvano zrnevlje. U tome se, naravno, veoma često preteruje, pa početnik može da stekne utisak da je bojli magični mamac, koji je samo potrebno ubaciti u vodu ne bi li šaran odmah došao, što svakako nije tačno. Za uspešan lov šarana na bojlije, ribolovac, naime, mora štošta da zna, a uz to mu se moraju i složiti mnoge kockice. Pri tom, treba biti pošten, pa reći da nam bojli neće doneti mnogo više ribe nego kukuruz ili tigrov orah, na primer, ali je definitivno da ćemo na njega dobijati veće ribe i lakše vršiti selekciju željenih ulova.
Problem koji se javlja prilikom pokušaja lova na bojlije je to što taj naš fini mirišljavi (ili smrdljivi) mamac, osim šarana, kojem je namenjen, veoma atraktivnim smatraju i mnoge druge vrste, koje u ovom slučaju baš i ne želimo na udici (zavisno od vode, to mogu biti klenovi, mrene, babuške, deverike, uvek nesnosni cverglani, pa čak i kornjače i rakovi). Srećom, postoje razni načini da te neželjene goste odbijemo i izbegnemo, kako na hranilištu, tako i na udici, a ovoga puta ćemo reći nešto o onima koji se najčešće koriste.
VELIČINA MAMCA igra veliku ulogu u tome ko će se za njega u vodi zainteresovati i pokušati da se njime zasladi. Najviše se za pecanje šarana koriste bojliji prečnika od 16 do 20 mm, što se smatra idealnom veličinom. Takav mamac šaran kupi bez ustručavanja i predugog ispitivanja, međutim veoma lako gutaju ga i svi njegovi gorenabrojani konkurenti u ishrani, koji mogu da u pravu noćnu moru pretvore naš pokušaj da prevarimo nekog kapitalca.
Ukoliko nam u toku ribolova često grizu babuške i deverike i moramo stalno da »prezabacujemo« ili razvlačimo štapove, velika je šansa da ćemo time oterati sa mesta šarana i ostati uskraćeni za borbu i slikanje sa brkatim kapitalcem. U tim slučajevima jedno od mogućih rešenja je prelazak na mamce ekstremnijih veličina, npr. na dva ili tri bojlija prečnika 20 mm na dlaci ili dva bojlija od po 24 mm i sl. Krupan zalogaj odbiće većinu nepozvanih gostiju i izgledi da ga na kraju uzme šaran znatno će porasti. Najveći mamac na koji sam do sada pecao šarane su bila tri bojlija od 30 mm na dlaci. Na njega sam na čuvenom jezeru Sarulešti ulovio i šarana od 6 kg (koji je tako duboko progutao udicu da sam je jedva izvadio), ali i mnoge kapitalce teške preko 15 kg, pa čak i neke od preko 20 kg. Za toliki mamac sam se opredelio jer sam imao velikih problema sa deverikama i vrlo sitnim šaranima, budući da bojli standardne veličine jednostavno nije mogao dovoljno dugo da ostane na mestu nenapadnut, tj. da dočeka krupnog šarana. Pri tom sam tada lovio na veoma velikoj daljini, od preko 300 m, naravno razvlačenjem sistema, pa je bilo veoma važno da se što manje vozam i uznemiravam ribu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 431-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
