Većina rečnih riba se rado zadržava oko vrhova kamenih šporova, pogotovo tokom leta, kada traži nešto bržu vodu, koja je hladnija i bogatija kiseonikom. Baš u toj zoni naći ćemo i smuđa, kog ćemo zavisno od uslova i nivoa njegove aktivnosti moći da lovimo na neki od tri osnovna tipa voblera ili na džig
Dosadašnji je deo leta, što nije neobično, obeležen slabim ulovima smuđa na većini naših reka i jezera. Osnovni razlog za to, osim izuzetno toplog vremena i komaraca, koji boravak u prirodi čine neprijatnim (pogotovo u kratkim periodima kada je riba najaktivnija), usled čega većina pecaroša manje i ide u ribolov, jesu ekstremno visoke temperature vode. Smuđ je najaktivniji kada je temperatura njegove životne sredine u opsegu od 8 do 16º C, dok mu temperature od preko 25º C nimalo ne prijaju. Da bismo odredili gde, kada i kako loviti smuđa u takvim okolnostima, moramo imati predstavu o tome koliko je smuđ aktivan u različitim uslovima. To nas vraća na pitanje ponašanja smuđa zavisno od uslova u njegovom okruženju. Možda će neko pomisliti da se tome posvećuje suvišna pažnja u ovom serijalu. No time se valja pozabaviti, jer onaj ko bi uspeo da ovlada osećajem za ponašanje smuđa došao bi u posed varaličarskog svetog grala (još nisam sreo nikoga ko je tim osećajem ovladao u potpunosti).
Izvesno je da u uslovima tople, niske i bistre vode sporog toka smuđ menja ponašanje i veći deo vremena provodi u dubljim, protočnim i hladnijim zonama. Metabolizam, tj. životne funkcije su mu na maksimumu, hrane ima na sve strane i nema potrebe za suvišnim kretanjem u okviru staništa. Veći deo dana provodi na dnu i na većim dubinama, u umereno aktivnom raspoloženju, a obali prilazi noću i intenzivno lovi u višečasovnim intervalima. Mesta na kojima boravi prepoznatljiva su po jakom protoku vode, izraženom reljefu dna, većim potopljenim objektima, dugim i dubokim rupama, kamenim regulacijama rečnog toka i svemu što na neki način remeti normalan tok, ubrzava ga i izaziva vrtloženja. Sa obale se smuđ u letnjem periodu može loviti u kratkim jutarnjim i večernjim cugovima, na brzacima, oko većih priobalnih objekata i na uzvodnim špicevima rečnih ada.
PO NISKOM VODOSTAJU, BRZACI se formiraju na mestima na kojima glavni tok nailazi na veću prepreku, a najizraženije prepreke na rekama su kamene regulacije – naperi. Na skicama 1 i 2 prikazan je klasičan naper »T« oblika, koji je celim profilom nad vodom samo po niskom vodostaju. Kamene regulacije se inače postavljaju duž obala koje su izložene eroziji rečnog toka; uglavnom su koso ili paralelno pozicionirane u odnosu na obalu i kombinovane sa kamenom obaloutvrdom na njoj. Što više kamen zadire u vodu, brzak je snažniji, liman i povratni tok su veći i okupljanje svih vrsta riba na takvom mestu u letnjem periodu je masovnije. Pristup naperu sa obale moguć je kada je ovaj potpuno suv ili kada ga voda plitko preliva i provlači se kroz kamenje. To su i najbolji uslovi za ribolov, jer kad voda naraste i tok postane prejak, riba se sklanja na mirnija mesta sa optimalnim protokom.
Sa kamene regulacije i oko nje smuđa možemo varaličariti na više načina i na nekoliko mesta. Na skici 1 prikazan je pristup brzaku sa kamena i označena su mesta izbačaja – u odnosu na tok vode – za tri tipa voblera. Plići deo brzaka kontroliše se tehnikom vođenja plivajućeg plitkozaranjajućeg voblera, koji zabacujemo na mesto C i vodimo linijom brzaka.... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 382-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
