Tik-tak za šarana

Pe­le­ti svih ve­li­či­na se iz go­di­ne u go­di­nu sve vi­še ko­ri­ste za pri­hra­nji­va­nje ri­ba, ka­ko u pe­ca­nju na plo­vak, ta­ko i u mo­der­nom ri­bo­lo­vu sa hra­ni­li­com. Oni naj­ma­nji su naj­o­se­tlji­vi­ji, pa mo­ra­mo po­seb­no vo­di­ti ra­ču­na da ih to­kom pri­pre­me ne na­kva­si­mo pre­vi­še, jer ta­ko po­sta­ju ne­u­po­tre­blji­vi za fi­der. Evo ka­ko da iz­vu­če­te mak­si­mum iz njih

U En­gle­skoj sport­ski ri­bo­lov ne sa­mo na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma već i na otvo­re­nim vo­da­ma ne­za­mi­sliv je bez pe­le­ta. U kon­ti­nen­tal­nom de­lu Evro­pe, pa ta­ko i kod nas, oni ni­su ne­po­zna­ni­ca, ali ni­su ni na­ro­či­to po­pu­lar­ni, pot­pu­no neo­prav­da­no. Uzmu li se u ob­zir nji­ho­ve ka­rak­te­ri­sti­ke, pre sve­ga hran­lji­va vred­nost, či­nje­ni­ca da su ge­ne­ral­no na­me­nje­ni krup­ni­joj ri­bi, kao i vi­še­stru­ke mo­guć­no­sti nji­ho­vog pla­si­ra­nja od­no­sno pre­zen­ta­ci­je, ne­ma sko­ro ni­jed­nog raz­lo­ga da ih ov­da­šnji ri­bo­lov­ci ne ko­ri­ste. Sto­ga će­mo de­talj­no opi­sa­ti po­stup­ke pri­pre­me i na­či­ne upo­tre­be mi­kro­pe­le­ta kao pri­hra­ne.

Pe­le­te je vr­lo jed­no­stav­no pla­si­ra­ti pri­li­kom pe­ca­nja na plo­vak: iz­ba­cu­ju se ru­kom, prać­kom ili »spu­šta­ju« na že­lje­nu po­zi­ci­ju kup-ki­tom (ma­lom šo­ljom ko­ja se po­sta­vlja na vr­šni deo šta­pa). U fi­de­ru, me­đu­tim, da bi se mi­kro­pe­le­ti mo­gli for­mi­ra­ti u ka­lu­pi­ma me­tod hra­ni­li­ca ili »pa­ko­va­ti« u ka­ve­zne, neo­p­hod­no je na­kva­si­ti ih ne bi li ma­lo omek­ša­li i po­sta­li le­plji­vi. Za raz­li­ku od krup­ni­jih pe­le­ta, sit­ni se mo­ra­ju pa­žlji­vo pri­pre­mi­ti, jer ako se pre­kva­se po­sta­ju ka­ša­sti, usled če­ga ih je ne­mo­gu­će pla­si­ra­ti hra­ni­li­ca­ma. Za­to ih ni­ka­ko ne tre­ba pre­li­va­ti vo­dom, od­no­sno po­ta­pa­ti, već ih va­lja bla­go i po­ste­pe­no vla­ži­ti po­mo­ću pr­ska­li­ce (uko­li­ko je ne­ma­te pri ru­ci, mo­že­te ih kva­si­ti mo­krom ru­kom, ko­ju će­te po­vre­me­no uma­ka­ti u po­su­du sa vo­dom). Dok ih ener­gič­no me­ša­te, pri­me­ti­će­te ka­ko vr­lo br­zo upi­ja­ju teč­nost i po­sta­ju te­ži. Ko­li­ko je vre­me­na po­treb­no da bi se mo­gli ko­ri­sti­ti za pri­hra­nji­va­nje za­vi­si od vr­ste pe­le­ti­ća tj. nji­ho­ve kom­pakt­no­sti i tvr­do­će, ali je to u sva­kom slu­ča­ju ma­nje od jed­nog mi­nu­ta. A da li su do­bri mo­že se pro­ve­ri­ti jed­no­stav­nim ste­za­njem u ša­ci. Ako se ku­gla (od­no­sno »će­vap«) la­ko for­mi­ra i pe­le­ti dr­že for­mu, on­da su sprem­ni za upo­tre­bu. U slu­ča­ju da je to neo­p­hod­no uvek se mo­gu do­kva­si­ti. Na­po­mi­njem da na­kva­še­ne pe­le­te tre­ba ču­va­ti od di­rekt­ne sun­če­ve sve­tlo­sti i to­plo­te jer se br­zo isu­šu­ju, pa ni­je lo­še u pe­ri­o­du iz­me­đu dva pu­nje­nja hra­ni­li­ce na po­su­du sta­vi­ti po­klo­pac ili bla­go na­vla­že­nu kr­pu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 399-)