Snop u rupi

Iako je ove go­di­ne pro­leć­na ri­bo­lov­na se­zo­na po­pri­lič­no za­ka­sni­la, na po­je­di­nim re­ka­ma, po­put Ju­žne Mo­ra­ve, som se ipak raz­bu­dio i u pe­ri­o­du pred mrest ak­tiv­no hra­nio, na­sto­je­ći da na­dok­na­di ener­gi­ju utro­še­nu pre­ko zi­me, ta­ko da su ga upor­ni ri­bo­lov­ci kra­jem apri­la po­ne­gde i vr­lo le­po pe­ca­li

Pro­le­će je za nas ri­bo­lov­ce sa vo­da mren­skog re­gi­o­na pe­riod ka­da za­hva­lju­ju­ći bu­đe­nju so­ma i nje­go­voj iz­ra­zi­toj pred­mre­snoj ak­tiv­no­sti, po­sle vi­še­me­seč­nog nad­mu­dri­va­nja sa sko­ba­lji­ma i zim­skim kle­no­vi­ma, mo­že­mo da kre­ne­mo u ozbilj­ni­ju po­tra­gu za krup­nom ri­bom. Sva­ke go­di­ne u ovo do­ba so­ma pe­cam is­klju­či­vo na ki­šne gli­ste, ko­jih ka­da su pa­da­vi­ne obil­ne, kao u po­sled­nje vre­me, mo­že­mo uz ma­lo tru­da na­ku­pi­ti bu­kval­no na sto­ti­ne.

U RA­NO PRO­LE­ĆE 2014, Ju­žna Mo­ra­va je bi­la znat­no ni­ža i već po­čet­kom apri­la som je do­bro ra­dio, dok se ove go­di­ne u tom pe­ri­o­du ja­vljao mno­go re­đe i tek je u dru­goj po­lo­vi­ni me­se­ca po­čeo da je­de ona­ko ka­ko smo mo­je ko­le­ge i ja pri­želj­ki­va­li. Čim se vo­do­staj nor­ma­li­zo­vao, po­čeo sam da sa dru­ga­ri­ma ci­lja­no lo­vim na­šu naj­ve­ću ri­bu i već u pr­vom iz­la­sku ima­li smo uspe­ha. Upe­ca­ni so­mo­vi ni­su bi­li krup­ni, ali je sa­ma či­nje­ni­ca da su se ja­vlja­li bi­la do­kaz da smo do­bro oda­bra­li me­sto, ma­mac i tak­ti­ku.

Uglav­nom smo pe­ca­li kod se­la Je­la­šni­ca, gde stu­bo­vi no­vog mo­sta i osta­ci sta­rog pru­ža­ju so­mu do­bar za­klon, pa se oko njih za­dr­ža­va pre­ko da­na, a kad pred­ve­če kre­ne da se hra­ni, iza­đe iz du­bi­ne i za­pu­ti se uz­vod­no, gde ga mi i če­ka­mo, sa mam­ci­ma za­ba­če­nim na naj­vi­še 10 m od oba­le. Sti­caj sreć­nih okol­no­sti uči­nio je da ve­li­ka vo­da obo­ri jed­no dr­vo, stva­ra­ju­ći ta­ko fe­no­me­nal­no me­sto sa pri­lič­nom du­bi­nom, a sa­da i sa za­klo­nom za so­ma. Tu smo pe­ca­li spu­šta­ju­ći kroz gra­nje po­to­plje­nog dr­ve­ta si­ste­me sa te­škim olo­vom, od 60 g, i udi­com Ga­ma­kat­su, ve­li­či­ne 3/0, na­mam­če­nom sa če­ti­ri-pet ži­la­vih i du­gih ki­šnih gli­sta.

LO­VIO SAM NA TRI ŠA­RAN­SKA pa­ra­bo­li­ka Mi­var­di Ma­trix od 3,5 lb, du­ži­ne 3,6 m, upa­re­na sa ma­ši­ni­ca­ma Spro Bue Arc 9400, na či­je sam špul­ne na­mo­tao upre­de­nu stru­nu pro­me­ra 0,30 mm. Pr­va tri pe­ca­nja do­ne­la su mi pet-šest uda­ra­ca, a moj drug Mar­ko i nje­gov kum otvo­ri­li su se­zo­nu upi­sav­ši se već u pr­vom iz­la­sku... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 375-)