Slaganje pa sve ostalo

U fi­der teh­ni­ci su oduvek ko­ri­šće­ni na­men­ski kon­stru­i­sa­ni i spe­ci­fič­ni šta­po­vi, ali su ma­ši­ni­ce »po­zajm­lji­va­ne« iz va­ra­li­čar­skog, meč i ša­ran­skog ri­bo­lo­va. I da­nas je u na­če­lu tako – u upotrebi su če­kr­ci iste for­me kao ra­ni­je, s tim što na ne­ki­ma sa­da sto­ji ozna­ka »fe­e­der«, dok se ne­ki drugi mo­de­li, ko­ji su ste­kli mno­štvo po­klo­ni­ka me­đu lju­bi­te­lji­ma mo­der­nog ri­bo­lo­va sa hra­ni­li­com, pra­ve u ne­iz­me­nje­nom ob­li­ku i pro­da­ju pod istim ime­nom kao u vre­me kad su na­sta­li. Tek je ma­li broj ma­ši­ni­ca mo­di­fi­ko­van ka­ko bi bio po­seb­no pri­la­go­đen ovoj di­sci­pli­ni. Go­di­ne ma­sov­nog fi­der ri­bo­lo­va, na raz­li­či­tim vo­da­ma i u raz­li­či­tim uslo­vi­ma, po­mo­gle su da se is­kri­sta­li­še šta sve ne­ki če­krk tre­ba da ima i ka­ko mora da ra­di da bi se mo­glo re­ći da je do­bar za ovu teh­ni­ku.

ZA FI­DER MO­ŽE­MO KO­RI­STI­TI, ka­ko je u uvo­du na­zna­če­no, sta­ci­o­nar­ne ma­ši­ni­ce svih ti­po­va, tj. na­me­na, sa pred­njom ili zad­njom koč­ni­com i ra­znih ve­li­či­na (sem naj­ma­njih i naj­ve­ćih). Če­kr­ci ko­ji se svr­sta­va­ju u va­ra­li­čar­ske dr­že pri­mat, kao što mo­že­te vi­de­ti i u okvi­ru u kom na­bra­ja­mo kod nas naj­po­pu­lar­ni­je mo­de­le. Do­bre va­ra­li­čar­ske ma­ši­ne su po­u­zda­ne, traj­ne i kom­pakt­nog ku­ći­šta, a uz to i od­lič­no sla­žu stru­nu, što je sa­svim do­volj­no za po­tre­be pe­ca­nja na fi­der. Meč ma­ši­ni­ce su po kon­struk­ci­ji slič­ne va­ra­li­čar­skim, osim što ima­ju zad­nju koč­ni­cu i plit­ke (»meč«) špul­ne (ko­je se po­sled­njih go­di­na po­ja­vlju­ju kao do­dat­ne, pa čak i osnov­ne i na ne­kim ma­njim va­ra­li­čar­skim če­kr­ci­ma).

Pro­iz­vo­đa­či su u ne­kom mo­men­tu pre par go­di­na po­če­li da po­pu­nja­va­ju pra­zan pro­stor ko­ji je na­stao iz­me­đu sred­nje te­škog i te­škog ri­bo­lo­va. Kla­sič­ne ša­ran­ske ma­ši­ni­ce su pre­glo­ma­zne čak i za naj­te­ži ob­lik fi­de­ra – me­tod, pa su ne­ki pro­iz­vo­đa­či sma­nji­li stan­dard­ne če­kr­ke ko­ji ima­ju me­ha­ni­zam slo­bod­nog ho­da i na taj na­čin do­bi­li jed­nu no­vu (me­đu) kla­su ma­ši­na (ta­ko su se na tr­ži­šte vra­ti­li mo­de­li ve­li­či­na 3.000-4.000 po Shi­ma­nu, sa slo­bod­nim ho­dom, ko­ji su pre de­se­tak go­di­na bi­li pro­mo­vi­sa­ni kao po­god­ni za lov smu­đa, štu­ke i ban­da­ra na pri­rod­ne mam­ce, ali ni­su bi­li na­ro­či­to pri­hva­će­ni, pa su na ne­ko vre­me bi­li prak­tič­no ne­sta­li iz po­nu­de).

IZ­BOR KON­KRET­NE MA­ŠI­NI­CE za fi­der pre sve­ga za­vi­si od ka­rak­te­ri­sti­ka te­re­na na ko­me lo­vi­mo. Vo­di i ri­ba­ma ko­je se na njoj hva­ta­ju pri­la­go­đa­va­mo sna­gu šta­pa, a pre­ma nje­mu bi­ra­mo če­krk, pa će ne­kom la­ga­nom lajt ili me­di­jum šta­pu pri­sta­ja­ti sta­ci­o­na­rac sa pred­njom koč­ni­com, ve­li­či­ne 2.000 ili 3.000 po Shi­ma­nu (tj. ka­pa­ci­te­ta špul­ne od 100m/0,20mm do 100m/0,30mm), sred­njem i sna­žni­jem (te­ži­ne ba­ca­nja do 100 g) od­go­va­ra­će ma­ši­na kla­se 3.000-4.000 (sa pred­njom koč­ni­com ili sa zad­njom, ko­ja mo­že bi­ti do­pu­nje­na i tzv. bor­be­nom – ko­jom se jed­no­stav­no i mo­men­tal­no znat­no po­ve­ća­va ili sma­nju­je si­la ko­če­nja), dok bi za zah­tev­ni­ji ri­bo­lov, tj. za sna­žne šta­po­ve te­ži­ne ba­ca­nja pre­ko 100 g, naj­zgod­ni­ji bi­li »mi­ni« ša­ran­ski če­kr­ci, sa slo­bod­nim ho­dom, ka­pa­ci­te­ta do 100m/0,50mm. Ve­ću ma­ši­ni­cu od to­ga... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 438-)