Protiv siće i košave

Kra­jem je­se­ni i po­čet­kom zi­me se na na­šim ve­li­kim re­ka­ma pre­da­to­ri mo­gu lo­vi­ti i na pri­rod­ne i na ve­štač­ke mam­ce. U mut­ni­joj vo­di po pra­vi­lu je efi­ka­sni­ja va­ra­li­ca, a u bi­stri­joj ke­der. Ali ni­su ret­ke ni si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma se isto­vre­me­no mo­že do­bro pro­ći i na jed­no i na dru­go

Ume­re­ni po­rast vo­de na re­ka­ma po pra­vi­lu iza­zi­va ve­ću ak­tiv­nost gra­blji­vi­ca. U na­di da će ta­ko bi­ti i ovog pu­ta, pre de­se­tak da­na smo moj dru­gar Sr­đan Vra­ča­rić i ja oti­šli na Du­nav kod Ri­to­pe­ka, sa na­me­rom da ih lo­vi­mo na de­lu te­re­na ko­ji mi je i ra­ni­je da­vao ri­be ka­da je vo­do­staj kod Be­o­gra­da bio oko 400 cm. Una­pred smo se do­go­vo­ri­li da će­mo za­ba­ci­va­ti što bli­že oba­li, i to Sr­đan si­li­kon­ske še­do­ve, a ja pri­rod­ni ma­mac, tj. ka­u­gle­ra mon­ti­ra­nog na udi­cu du­gog vra­ta, sa »me­tak« olo­vom iz­nad nje.

Dru­gar Ne­ma­nja Ar­ga­ki­jev nas je upu­tio na me­sto na ko­me ima do­sta po­to­plje­nih pre­pre­ka, a na kom je on sa­mo ne­ko­li­ko da­na pre to­ga imao od­lič­ne ulo­ve smu­đa. Ča­mac smo ve­za­li ta­ko da smo se na­la­zi­li 7-8 me­ta­ra uz­vod­no od pre­pre­ka, za ko­je smo pret­po­sta­vlja­li da kri­ju smu­đa. Na­kon sa­mo ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja, Sr­đan je uhva­tio smu­đa te­škog oko ki­lo­gra­ma na si­li­kon­ski  šed iz­u­zet­no sit­ne vi­bra­ci­je – Ro­bin­son Di­ver od 7 cm, u SFC de­ko­ru. Ka­ko je ju­tro od­mi­ca­lo, Sr­đan je imao još ne­ko­li­ko ne­re­a­li­zo­va­nih udar­ca, dok kod me­ne na mu­va­nje ni­je bi­lo ni­ka­kve ak­tiv­no­sti, ali sam se dr­žao do­go­vo­ra i ni­sam ni po­mi­šljao na od­u­sta­ja­nje od tog me­to­da ri­bo­lo­va.

TEK NE­GDE OKO 11 Č imao sam pr­vi uda­rac, ali sam po na­či­nu na ko­ji se ri­ba oti­ma­la vr­lo br­zo shva­tio da to ni­je smuđ već štu­ka, ko­ja je te­ži­la oko 1,5 kg. Po­sle to­ga ri­ba je po­sta­la ak­tiv­ni­ja, ali smo na­ža­lost sa­mo ima­li vi­še pro­ma­ša­ja, a ne upe­ca­nih ri­ba. Po­tom smo u ne­ko­li­ko uza­stop­nih za­ba­ča­ja hva­ta­li ma­le smu­đe­ve i štu­ke is­pod me­re i shva­ti­li da su na­ši pro­ma­ša­ji po­sle­di­ca na­pa­da sit­nih je­din­ki.

Ka­ko je dan od­mi­cao, ve­tar je sve vi­še ja­čao, pa je u jed­nom tre­nut­ku ko­ša­va po­če­la da no­si ča­mac uz­vod­no. Re­ši­li smo da pro­me­ni­mo me­sto, te smo oti­šli do li­ma­na ko­ji je uvu­čen u oba­lu, gde nam se či­ni­lo da ve­tar ne­što sla­bi­je du­va. Pe­cao sam i ra­ni­je na tom me­stu, pa znam da i tu ima do­sta pre­pre­ka u vo­di, te sam oče­ki­vao uda­rac ne­kog krup­ni­jeg smu­đa. Ali već u pr­vom za­ba­ča­ju smuđ od sa­mo dve­sto­ti­nak gra­ma uve­rio me je da je sit­na ri­ba ak­tiv­na na ce­lom ovom po­te­su. No ni­smo od­u­sta­ja­li, pa smo i tu us­pe­li da uz mno­štvo sit­ne ri­be do­bi­je­mo i po­ne­ku u me­ri.

U da­ni­ma pre na­šeg do­la­ska Du­nav je bio iz­u­zet­no mu­tan, a ve­ći­na upe­ca­nih smu­đe­va te­ži­la je oko ki­lo­gra­ma, dok se ni štu­ka ni smu­đe­vi is­pod me­re uop­šte ni­su ja­vlja­li. To nas je na­ve­lo na za­klju­čak da su bla­go opa­da­nje vo­de i to što je po­če­la da se bi­stri pro­u­zro­ko­va­li da sit­ni­je je­din­ke štu­ke i smu­đa bu­du ak­tiv­ni­je od krup­ni­jih.

ZA SVA­KU RI­BU BI­LA JE PO­TREB­NA iz­u­zet­na kon­cen­tra­ci­ja. Va­lja­lo je što pre­ci­zni­je pla­si­ra­ti i što pa­žlji­vi­je vo­di­ti ma­mac. Sr­đan je ve­ći deo da­na pe­cao na še­do­ve... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 416-)