Porast i pomuta pokreću brku

Prem­da naj­ve­ćoj evrop­skoj slat­ko­vod­noj ri­bi od­go­va­ra to­pla vo­da, pa je zi­mi sla­bo ak­tiv­na, som po pra­vi­lu već kra­jem naj­hlad­ni­jeg go­di­šnjeg do­ba poč­ne in­ten­ziv­ni­je da je­de, sa pr­vim oset­ni­jim na­do­la­skom vo­de i ra­stom nje­ne tem­pe­ra­tu­re. Oni ko­ji to zna­ju, pa u pra­vi čas iza­đu na od­go­va­ra­ju­će me­sto, mo­gu se već kr­jem fe­bru­a­ra ili po­čet­kom mar­ta upi­sa­ti pr­vim ulo­vi­ma u se­zo­ni. 

Kra­jem zi­me i po­čet­kom pro­le­ća, zbog to­plje­nja sne­ga, a po­ne­kad i zbog ki­ša, do­la­zi do na­glih, a če­sto i ve­li­kih po­ra­sta i po­mu­ta, ko­je iza­zi­va­ju pro­me­ne u po­na­ša­nju mno­gih vr­sta ri­ba. Jed­na od po­ja­va ko­je mo­gu uzro­ko­va­ti je­ste i ak­ti­vi­ra­nje so­ma, ko­ji na­kon du­ge zim­ske pa­u­ze po­ne­kad bu­de po­kre­nut baš na­glim na­do­la­skom i mu­će­njem vo­de, pa poč­ne da se hra­ni (što se u po­sled­njih 7 do 10 da­na de­ša­va­lo na Ve­li­koj i Ju­žnoj Mo­ra­vi – prim. ur.).

Na ma­njim re­ka­ma, pro­me­ne iza­zva­ne po­ve­ća­nim pri­li­vom vo­de su br­ze i krat­ko­traj­ne. De­ša­va se da nji­ho­vim ko­ri­tom za sat vre­me­na pro­tut­nji bu­ji­ca i da se do kra­ja da­na ni­vo opet nor­ma­li­zu­je, a vo­da iz­bi­stri. Na sred­njem to­ku Du­na­va i na Sa­vi pro­me­ne su spo­ri­je, tj. če­sto po­rast i po­mu­ta tra­ju da­ni­ma. Na ne­u­re­đe­nim de­lo­vi­ma to­ka, oba­le su ta­da ne­pri­stu­pač­ne, ali na ka­me­nim oba­lo­u­tvr­da­ma i ke­je­vi­ma pri­stup je mo­guć, ma­da su ma­lo­broj­ni ri­bo­lov­ci ko­ji lo­ve ka­da je vo­da bu­ji­ča­va i mut­na. Iz­u­ze­tak je ra­ni, pro­leć­ni po­rast na ve­li­kim i sred­njim re­ka­ma (Du­na­vu, Sa­vi, Ti­si, Ve­li­koj Mo­ra­vi, Ta­mi­šu, Ju­žnoj i Za­pad­noj Mo­ra­vi...); nje­ga va­ra­li­ča­ri ko­ji lo­ve so­ma sa ne­str­plje­njem oče­ku­ju.

IDE­AL­NI USLO­VI za »zim­sko-pro­leć­ni« lov so­ma na re­ka­ma su po­rast vo­do­sta­ja sa naj­ni­žeg ni­voa, ubr­za­nje to­ka, po­mu­ta i tem­pe­ra­tu­ra vo­de od 10 ste­pe­ni. U po­me­nu­tim okol­no­sti­ma us­pe­šan ri­bo­lov mo­že po­tra­ja­ti ne­ko­li­ko da­na, dok vo­do­staj i sna­ga to­ka ne po­ti­snu ri­bu u za­li­ve i plav­no pri­o­ba­lje. Ret­ki su ide­al­ni slu­ča­je­vi i naj­če­šće po­rast bu­de ma­lo ra­ni­je ili ka­sni­je, vo­da bu­de ne­što hlad­ni­ja ili po­rast ni­je is­pra­ćen od­go­va­ra­ju­ćom br­zi­nom to­ka usled upo­ra ve­će re­ke (npr. ona­kvog ka­kav ima Sa­va kod svog ušća, kad Du­nav ra­ste br­že), ali i ta­da mo­že­mo oče­ki­va­ti bar po­ne­ki uda­rac i ulov, uko­li­ko je is­pu­njen bar deo po­bro­ja­nih uslo­va.

Na sta­ja­ći­ca­ma, tem­pe­ra­tu­ra vo­de je osnov­ni po­kre­tač ak­tiv­no­sti ri­ba, ta­ko da se us­pe­šan lov so­ma mo­že oče­ki­va­ti kad se vo­da za­gre­je na 10 ste­pe­ni i to mo­že po­tra­ja­ti sko­ro me­sec da­na, sve dok som ne poč­ne pri­pre­me za mrest. Na te­ku­ćoj vo­di je pri­ča slo­že­ni­ja jer je vi­še fak­to­ra u igri... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 422-)