Tog avgustovskog ponedeljka, u kasno popodne, čika Raša, naš mladi kolega Vujke i ja, premda u kolima punim opreme, veoma smo brzo stigli do Markovačkog jezera, koje se nalazi nedaleko od Mladenovca. Nadali smo se da ribolovaca neće biti previše, s obzirom na početak radne nedelje, ali još dok smo istovarali pribor i opremu shvatili smo da su naše želje jedno, a realnost nešto sasvim drugo – gužva je bila tolika da bi neko neupućen vrlo verovatno zaključio da je vikend.
Po rečima kolega koji su pecali oko nas, to je bila posledica činjenice da su prethodnih dana dobro radili krupna bela riba i lep šaran, što je doprlo i do nas i motivisalo nas da se opredelimo za dolazak na ovu vodu. Zonu udaljenu četrdesetak metara od obale prihranili smo, radi privlačenja krupnije ribe, sa oko tri kilograma spod miksa, koji smo bacali velikim kaveznim hranilicama, čije smo krajeve »pečatili« brašnastom prihranom i teškom zemljom, kako partikli ne bi poispadali tokom zabačaja već tek kada ceo sistem dospe na dno. Imajući unapred u vidu da ćemo najverovatnije zabacivati poveliki teret, i to na relativno veliku daljinu, Raša i ja smo se odlučili za robusne i snažne štapove. Igrom slučaja, izabrali smo iste modele – obojica smo poneli Energoteam Power Feeder od 3,6 m i Energoteam Black Spider Feeder od 3,6 m (nas dvojica smo rešili da pecamo na po dva štapa, znajući da ćemo po svoj prilici relativno dugo čekati na udarce, a naš mladi kolega je koristio samo jedan).
Nakon početnog hranjenja, prepustili smo se čekanju, prekraćujući vreme pripremanjem pribora za noć, tj. vezivanjem sistema i predveza, i nimalo se ne uzbuđujući zbog toga što riba ne udara, budući da po velikoj vrućini nismo ni očekivali spektakularnu akciju. No i u kasno popodne, kada je sunce oslabilo i sedenje na otvorenom konačno postalo malo podnošljivije, vrhovi naših štapova su mirovali... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 332-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
