Od veličine do cene

Na fi­der se lo­ve ri­be ra­znih ve­li­či­na, od naj­sit­ni­je be­le do krup­nih ša­ra­na, ali je pri­bor ko­ji se ko­ri­sti za ovu teh­ni­ku sve vre­me iz­lo­žen ­pove­li­kim op­te­re­će­nji­ma zbog če­stih za­ba­ča­ja i va­đe­nja si­ste­ma te nemale te­ži­ne hra­ni­li­ca. Za­to uopšte ni­je sve­jed­no ka­kvu će­mo ma­ši­ni­cu oda­bra­ti. Naš stal­ni sa­rad­nik, vr­sni fi­de­raš, pr­vak Sr­bi­je i dr­žav­ni re­pre­zen­ta­ti­vac ot­kri­va šta je pri tom bit­no, a na šta ne mo­ra­mo obra­ća­ti pre­vi­še pa­žnje.

1. VE­LI­ČI­NA ma­ši­ni­ce je u di­rekt­noj ve­zi sa uslo­vi­ma na te­re­nu na ko­me se lo­vi, tj. sa nje­go­vom zah­tev­no­šću. Za uobi­ča­je­ni ri­bo­lov na na­šim otvo­re­nim vo­da­ma, bi­lo da je reč o sta­ja­ći­ca­ma ili ma­njim te­ku­ći­ca­ma, ide­al­ne su ma­ši­ni­ce ve­li­či­ne 3.000-4.000 (po Shi­ma­nu). Me­đu­tim, na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma na ko­ji­ma je ci­lja­na ri­ba kru­pan ša­ran, za­tim na te­re­ni­ma gde su po­treb­ni da­le­ki za­ba­ča­ji i ta­mo gde se ba­ca­ju te­re­ti od pre­ko 100 g, od­no­sno gde se ko­ri­ste naj­lo­ni ve­ćeg preč­ni­ka od 0,20 mm, po­treb­ne su ro­bu­sni­je ma­ši­ni­ce ve­ćeg ka­pa­ci­te­ta – od 5.000 pa čak do 8.000 (ta­ko­đe po Shi­ma­nu, što zna­či da pri­ma­ju od 100 m naj­lo­na preč­ni­ka 0,50 mm do 100m/0,80mm).

2. SLA­GA­NJE stru­ne je naj­va­žni­ja ka­rak­te­ri­sti­ka sva­ke ma­ši­ni­ce (ili bar jed­na od naj­va­žni­jih), a nje­go­va pre­ci­znost ujed­no od­lič­no po­ka­zu­je ko­li­ko je sklop va­lja­no osmi­šljen i na­pra­vljen. Pod do­brim sla­ga­njem pod­ra­zu­me­va se ujed­na­če­no ras­po­re­đi­va­nje naj­lo­na na špul­ni, ko­jim se omo­gu­ća­va­ju da­le­ki iz­ba­ča­ji bez pre­ve­li­kog na­po­ra, a mo­guć­nost mr­še­nja svo­di na mi­ni­mum, što naj­lo­nu po­ve­ća­va traj­nost (jer se ne gu­žva, ne gnje­či i ne se­če sam se­be, što se de­ša­va ka­da na­mo­ta­ji ne le­žu pra­vil­no). Da­kle, ne tre­ba se po­vo­di­ti sa­mo za iz­gle­dom če­kr­ka i ose­ća­jem ka­da okre­će­mo ru­či­cu dok je ka­lem pra­zan. Tek ka­da na­mo­ta­mo stru­nu mo­že­mo da vi­di­mo da li ma­ši­ni­ca pro­la­zi je­dan od naj­va­žni­jih te­sto­va sa za­do­vo­lja­va­ju­ćom oce­nom. Kva­li­tet sla­ga­nja je po­seb­no bi­tan u fi­de­ru, bu­du­ći da se u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va pe­ca na to­nu­će naj­lo­ne, ko­ji su znat­no kru­ći od pli­va­ju­ćih.

3. BROJ LE­ŽA­JE­VA ve­o­ma če­sto iza­zi­va za­bu­nu kod ri­bo­lo­va­ca, čak i onih is­ku­sni­jih, jer ima do­sta onih ko­ji tvr­de da je po­želj­no da ih bu­de što vi­še. Tač­no je da vi­še le­ža­je­va do­no­si mek­ši, pre­ci­zni­ji i kom­for­ni­ji rad, ali je bit­no ka­kvog su kva­li­te­ta i da li su ras­po­re­đe­ni na pra­va me­sta. Naj­če­šće se broj le­ža­ja is­ka­zu­je sa dva bro­ja (npr. 5+1), od ko­jih pr­vi ozna­ča­va broj ku­gla­ge­ra (ko­jih je od je­dan pa do čak 12-13), a dru­gi po­ka­zu­je broj ne­po­vrat­nih le­ža­ja (ve­o­ma ret­ko je ve­ći od 1). U broj ku­glič­nih le­ža­ja ura­ču­na­va se i la­ger u vo­đi­ci stru­ne (ko­ji mno­gi če­kr­ci ima­ju), ko­ji ne do­pri­no­si bo­ljem ra­du me­ha­ni­zma, ali sva­ka­ko do­pri­no­si traj­no­sti tog de­la sklo­pa.

4. KOČ­NI­CA je ta­ko­đe če­sto pred­met spo­re­nja me­đu ri­bo­lov­ci­ma. Jed­ni se ku­nu u pred­nji dril, dok ga dru­gi sma­tra­ju ne­prak­tič­nim i za­sta­re­lim. Jed­ni pre­fe­ri­ra­ju zad­nju koč­ni­cu, a dru­gi tvr­de da je ona ahi­lo­va pe­ta če­kr­ka i da ni­je do­bro re­še­nje, pre sve­ga zbog to­ga što ... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 422-)