Od štuke do bucova

Spo­ro vo­đe­ni mam­ci od ve­štač­ke gu­me ili si­li­ko­na mo­gu nam u ovom pe­ri­o­du do­ne­ti za­bav­no pe­ca­nje na mno­gim ka­na­li­ma, jer će se na njih za­le­te­ti ve­ći­na gra­blji­vi­ca, ali i ne­ke mir­ne vr­ste, ko­je u osku­di­ci pri­rod­ne hra­ne ne mo­gu pre­vi­še da bi­ra­ju. Za­to, uko­li­ko ste od onih ko­ji ne pre­ki­da­ju se­zo­nu sve do po­ja­ve le­da, pro­či­taj­te ovaj tekst, uba­ci­te par ku­ti­ja sa va­ra­li­ca­ma u tor­bu, to­plo se obu­ci­te i kre­ni­te na vo­du

Dru­gi deo je­se­ni i zi­ma su pra­vo vre­me za lov dži­go­vi­ma na bač­kim ka­na­li­ma i na svim na­šim  slič­nim sta­ja­ćim i spo­ro­te­ku­ćim vo­da­ma. Raz­lo­ga za to je vi­še. Kao pr­vo, gra­blji­vi­ce se u ovom pe­ri­o­du uglav­nom na­la­ze u du­bljim zo­na­ma i prid­ne­nim slo­je­vi­ma vo­de, ma­da ni jed­no ni dru­go ne tre­ba uze­ti kao čvr­sto pra­vi­lo, kao ni ve­ći­nu dru­gih stva­ri u va­ra­li­ča­re­nju. Ta­ko­đe, shod­no sve ni­žim tem­pe­ra­tu­ra­ma vo­de, ri­blji me­so­žde­ri će bi­ti uspo­re­ni­ji i uglav­nom ne­će bi­ti ras­po­lo­že­ni da du­go ga­nja­ju plen ko­ji im ni­je na do­hva­tu če­lju­sti. Mra­ze­vi do­no­se i ra­pid­no po­le­ga­nje i ne­sta­ja­nje me­ka­ne vo­de­ne ve­ge­ta­ci­je, ko­ja je na ovim vo­da­ma glav­ni za­klon ri­ba­ma, ka­ko u mi­ro­va­nju, ta­ko i u lo­vu, pa će gra­blji­vi­ce za što bo­lje skri­va­nje ko­ri­sti­ti pre­o­sta­la po­lja vo­de­ne tra­ve, ko­re­nje lo­kva­nja, po­to­plje­no gra­nje i pa­nje­ve, stu­bo­ve mo­sto­va, zi­do­ve pre­vod­ni­ca, po­to­plje­ne špo­re­te i sve dru­go što mo­že po­slu­ži­ti kao za­klon i za­se­da.

Si­li­kon­ske va­ra­li­ce na udi­ca­ma sa olov­nim gla­va­ma ili na ne­koj od mno­go­broj­nih dru­gih mon­ta­ža su pra­vo re­še­nje (na­rav­no ne i je­di­no) za sve go­re na­ve­de­ne si­tu­a­ci­je. Nji­ma mo­že­mo la­ko pre­tra­ži­ti sve slo­je­ve vo­de­nog stu­ba, po­go­to­vo prid­ne­ne, jer se me­nja­njem te­ži­ne mam­ca i, po­sle­dič­no, br­zi­ne nje­go­vog to­nje­nja, mo­že­mo iz­u­zet­no la­ko pri­la­go­di­ti sva­koj si­tu­a­ci­ji i me­stu. Si­li­kon­ske va­ra­li­ce nam omo­gu­ća­va­ju vr­lo de­talj­no pre­tra­ži­va­nje te­re­na, atrak­tiv­ne su i pri ma­njim br­zi­na­ma po­vla­če­nja, a uz od­go­va­ra­ju­će pri­la­go­đa­va­nje mon­ta­že či­ne la­ko iz­vo­dlji­vim pe­ca­nje u naj­go­rem kr­šu ili du­go­traj­no pro­vo­ci­ra­nje za jur­nja­vu ne­ras­po­lo­že­nog gra­bljiv­ca go­to­vo u me­stu. Osim to­ga, ovi mam­ci nu­de i prak­tič­no neo­gra­ni­če­ni spek­tar kre­a­tiv­nih pre­zen­ta­ci­ja, što za mno­ge ri­bo­lov­ce pred­sta­vlja do­dat­ni iza­zov. Na kra­ju, na »gu­mi­ce« do­bro oda­bra­ne ve­li­či­ne i ti­pa mo­že­mo lo­vi­ti sve gra­blji­ve vr­ste, pa čak i ne­ke »mir­ne«, iako ni­su  iz­ra­zi­ti me­so­žde­ri, što u uslo­vi­ma op­šteg opa­da­nja i pro­pa­da­nja ri­bljeg fon­da ni­po­što ni­je za za­ne­ma­ri­va­nje.

Dži­go­vi­ma se na ka­na­li­ma u ovom pe­ri­o­du naj­če­šće lo­ve štu­ka, smuđ i ban­dar. Štu­ka je pri­sut­na u svim ka­na­li­ma, no nje­na broj­nost i pro­seč­na ve­li­či­na iz go­di­ne u go­di­nu opa­da­ju. Do­bro se se­ćam vre­me­na ka­da su ki­la­ši­ce bi­le sma­tra­ne ri­ba­ma u me­ri na Ve­li­kom bač­kom ka­na­lu kod Som­bo­ra. Ta­da ma­nje štu­ke ni­smo ni bro­ja­li,  dvo­ki­la­ši­ce su hva­ta­ne pri­lič­no če­sto, a ri­be od pre­ko tri ki­lo­gra­ma ni­su bi­le svet­sko ču­do. Sva­ke go­di­ne je lo­vlje­no i po ne­ko­li­ko »ma­ma« od pre­ko pet ki­la. Sa­da su već i dvo­ki­la­ši­ce ret­kost, a na ža­lost ri­be te­ške ma­nje od ki­lo­gra­ma či­ne 90 % va­ra­li­čar­skih ulo­va. No, sil­li­kon­ci, sre­ćom, lo­ve i da­lje.

ZA ŠTU­KU SAM OD­U­VEK BI­RAO ne­što ve­će va­ra­li­ce, a na ka­na­li­ma joj još uvek ne ba­cam si­li­kon­ce kra­će od 10 cm. Sve dok se tem­pe­ra­tu­ra vo­de ne spu­sti do tač­ke mr­žnje­nja, po­ku­ša­vam da štu­ku is­pro­vo­ci­ram ner­vo­znim vo­đe­njem, naj­če­šće še­do­va, ko­je na­iz­me­nič­no cim­kam šta­pom i pu­štam da to­nu, dok la­ga­no pri­ku­pljam stru­nu ma­ši­ni­com. Ovu pre­zen­ta­ci­ju iz­vo­dim što bli­že pod­vod­noj tra­vi, iz ko­je štu­ka po ka­na­li­ma naj­če­šće vre­ba, kao i uz po­lja lo­kva­nja i kraj tr­ske. Ta­kvim »tvi­čin­gom« si­li­ko­na­ca re­dov­no po­sti­žem znat­no bo­lje re­zul­ta­te od ko­le­ga ko­je mam­ce vo­de rav­no­mer­no i uglav­nom u vi­šim vo­de­nim slo­je­vi­ma. Za­ni­mlji­vo, ko­li­ko god da je vo­da bi­stra (a ona s je­se­ni na sta­ja­ći­ca­ma za­i­sta mo­že da bu­de kao ra­ki­ja) štu­ka od­lič­no re­a­gu­je na dre­ča­ve si­li­kon­ce, ta­ko da za nju ne­ke pri­rod­ne i re­a­li­stič­ne de­ko­re već go­di­na­ma go­to­vo i ne ko­ri­stim... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 418/419-)