Mimo pravila

U ri­bo­lo­vu če­sto do­bro pro­đe­mo pe­ca­ju­ći na na­čin ko­ji sma­tra­mo naj­bo­ljim za od­re­đe­nu vr­stu, me­sto i do­ba go­di­ne. Ali, ni­je ret­kost ni da pro­me­na uobi­ča­je­nog pri­stu­pa, ne­kad ma­la, a ne­ka­da i dra­stič­na, do­ne­se iz­ne­na­đu­ju­će do­bar ulov. U to se po­sled­njih ne­de­lja uve­rio i naš sve­stra­ni sa­rad­nik iz Ni­ša

Svi iole is­ku­sni­ji ri­bo­lov­ci zna­ju mno­štvo pra­vi­la za us­pe­šan lov ra­znih vr­sta ri­ba i uglav­nom ih se pri­dr­ža­va­ju, a ka­da re­zul­tat bu­de sla­bi­ji od oče­ki­va­nog, raz­lo­ge na­la­ze u ra­znim ne­po­volj­nim okol­no­sti­ma. Me­đu­tim, znat­no če­šće ne­go što se na­ma či­ni mo­že­mo le­po pro­ći eks­pe­ri­men­ti­šu­ći, tj. is­ko­ra­ču­ju­ći iz okvi­ra kon­ven­ci­o­nal­nog po­stu­pa­nja. U to sam se uve­rio vi­še pu­ta to­kom ove zi­me, ve­o­ma le­po lo­ve­ći sko­ba­lja to­kom krat­kih iz­la­za­ka (od po dva-tri sa­ta), pa sam re­šio da to sko­ra­šnje is­ku­stvo po­de­lim sa va­ma.

PE­CA­NJE NA ISTOM ME­STU ILI ŠE­TA­NJE? Fi­der ri­bo­lov zah­te­va što­šta do­dat­ne opre­me – sto­li­cu, dr­ža­če, ra­zni si­tan pri­bor, ko­fu ili po­su­du sa pri­hra­nom, me­re­dov, ču­var­ku itd. Po­treb­no je do­sta vre­me­na da se ras­pa­ku­je­mo i ot­poč­ne­mo sa ri­bo­lo­vom, ali je još te­že sve to za­pa­ko­va­ti i od­ne­ti do auta (bez kog ma­lo ko ide na ova­kvo pe­ca­nje), pa mno­gi fi­de­ra­ši ni ne po­mi­šlja­ju na po­me­ra­nje sa jed­nom oda­bra­ne po­zi­ci­je, već je upor­no hra­ne, even­tu­al­no pri tom me­nja­ju­ći du­ži­nu pred­ve­za, ve­li­či­nu udi­ce i ma­mac, u na­di da će ri­ba kad-tad da pro­ra­di. Ja sam se to­kom zi­me opre­de­lio za dru­ga­či­ji pri­stup – no­sio sam mi­ni­mum opre­me, pa mi se­lid­ba sa jed­nog po­te­sa (na ko­me se ri­ba ni­je ja­vlja­la) na dru­gi ni­je pred­sta­vlja­la ni­ka­kav pro­blem, a to še­ta­nje i tra­že­nje iz­da­šni­jih me­sta se is­pla­ti­lo, te vam pre­po­ru­ču­jem da se u nje­mu opro­ba­te.

VE­ĆA ILI MA­NJA UDI­CA? Sit­ni­ja udi­ca je u ogrom­noj ve­ći­ni slu­ča­je­va bo­lji iz­bor od ve­će, jer je ri­ba te­že pri­me­ti i ose­ti dok uzi­ma ma­mac, pa su ma­nje šan­se da ga is­plju­ne. U po­sled­nja dva me­se­ca uglav­nom sam ko­ri­stio ma­nje udi­ce (br. 16), na ko­je sam ka­čio po dva-tri cr­vi­ća, ali sam u po­je­di­nim da­ni­ma imao do­sta spa­da­nja. Njih sam go­to­vo sa­svim eli­mi­ni­sao pre­la­ze­ći na udi­ce No. 14 ili čak 12, na ko­je sam ni­zao i po pet-šest cr­vi­ća i ta­ko lo­vio oset­no krup­ni­je mo­rav­ske sko­ba­lje ne­go na ma­nji ma­mac i ma­nju udi­cu.

DE­BLJI ILI TA­NJI NAJ­LON? I ta­nji naj­lon ima zna­čaj­nu pred­nost nad de­bljim u to­me što ga ri­ba te­že pri­me­ti, ali ne tre­ba pre­te­ri­va­ti u fi­no­ći, jer mo­no­fil ma­log preč­ni­ka, čak i ka­da je kva­li­te­tan, ne mo­že uvek da iz­dr­ži uda­re krup­ne ri­be, bez ob­zi­ra na to što ose­tlji­vi vrh fi­der šta­pa po­ma­že ri­bo­lov­cu amor­ti­zu­ju­ći tr­za­je. Na­kon što su mi le­pe mre­ne (ko­je sam pre­po­znao po ka­rak­te­ri­stič­nom ot­po­ru ko­ji pru­ža­ju to­kom za­ma­ra­nja) u ne­ko­li­ko na­vra­ta po­ki­da­le pred­vez od 0,12 m, pre­šao sam na de­blji, pro­me­ra 0,16 mm... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 421-)