Lovne zimske prezentacije

Što se vo­da vi­še hla­di, to smuđ sla­bi­je ra­di. No i sa­da ga je mo­gu­će uhva­ti­ti, pa i do­ći do tro­fe­ja, uko­li­ko oda­be­re­mo do­bro me­sto i ma­mac (pri­rod­ni ili ve­štač­ki) po­nu­di­mo u onom slo­ju vo­de u kom se smuđ na­la­zi, a da pri tom pre­zen­ta­ci­ja bu­de pri­me­re­na uslo­vi­ma

Do kra­ja de­cem­bra de­si­će se jed­na zna­čaj­na pro­me­na na na­šim vo­da­ma. Kao i sva­ke go­di­ne u ovo vre­me, tem­pe­ra­tu­ra će im sa 6-7° C opa­sti na 3-4° C. Ni­šta neo­bič­no, ali ve­o­ma va­žno i za sva bi­ća ko­ja u nji­ma ži­ve, i za nas ri­bo­lov­ce. Od pro­le­ća smo ima­li to­pli­ju vo­du, tj. to­pli­ju u gor­njim slo­je­vi­ma i hlad­ni­ju u do­njim. U za­gre­va­nju je pro­šla kroz op­ti­mal­ne tem­pe­ra­tur­ne re­ži­me za mrest i is­hra­nu svih ri­ba. One su pak svo­jim po­na­ša­njem pra­ti­le pri­o­ri­te­te ve­za­ne za op­sta­nak, mrest i is­hra­nu, me­nja­ju­ći svoj po­lo­žaj u sta­ni­štu i ne­pre­sta­no tra­ga­ju­ći za bo­ljim i bez­bed­ni­jim lo­ka­ci­ja­ma. I u pred­sto­je­ćem pe­ri­o­du će uči­ni­ti isto, ali će pr­ven­stve­na po­tre­ba bi­ti oču­va­nje ži­vot­nih funk­ci­ja u hlad­noj vo­di. Ka­ko je ri­ba hlad­no­krv­na ži­vo­ti­nja, me­ta­bo­li­zam će joj bi­ti uspo­ren, a po­tro­šnja ener­gi­je mi­ni­mal­na, kao i po­tre­ba za je­lom. Kre­ta­nje će bi­ti sve­de­no na naj­ma­nju mo­gu­ću me­ru i uglav­nom dik­ti­ra­no bez­bed­no­snim raz­lo­zi­ma, a ma­nje po­tra­gom za hra­nom.

DA BI­SMO LO­CI­RA­LI RI­BU u po­me­nu­tim uslo­vi­ma, i ovog pu­ta će­mo pra­ti­ti nje­ne pri­o­ri­te­te. Dok joj le­ti pri­ja bo­ra­vak u du­bljoj, pro­toč­ni­joj i hlad­ni­joj vo­di bo­ga­ti­joj ki­se­o­ni­kom, zi­mi će joj od­go­va­ra­ti spo­ri­ja i to­pli­ja vo­da. Zbog oso­bi­ne vo­de da je naj­te­ža od­no­sno naj­gu­šća na tem­pe­ra­tu­ri od 3,98° C, ri­ba će sa­da naj­vi­še vre­me­na pro­vo­di­ti na dnu, jer će vi­ši slo­je­vi bi­ti hlad­ni­ji. Ta du­bo­ka me­sta, na ko­ji­ma je vo­da spo­ra ili sto­ji, na­zi­va­ju se zi­mov­ni­ci­ma. Zi­mov­ni­ci su naj­ve­ća oku­plja­li­šta ri­ba, ali ni­su je­di­na me­sta na ko­ji­ma one mo­gu pre­zi­mi­ti. Smuđ, ban­dar i štu­ka su ri­be ko­je bo­lje pod­no­se ni­ske tem­pe­ra­tu­re od ve­ći­ne osta­lih vr­sta, te su i da­lje po­vre­me­no ak­tiv­ne, iako se ma­nje kre­ću i hra­ne. Sve tri po­me­nu­te gra­blji­vi­ce mo­gu se uspe­šno lo­vi­ti u bli­zi­ni zo­na u ko­ji­ma ima hra­ne i za­klo­na.

Smuđ naj­če­šće bo­ra­vi i lo­vi na du­bo­kim me­sti­ma sa spo­rim pro­to­kom i ve­ćim struk­tu­ra­ma: str­mim od­se­ci­ma, ja­ru­ga­ma, po­to­plje­nim objek­ti­ma, sta­bli­ma u vo­di itd. Na­ro­či­to su in­te­re­sant­ni ve­ći li­ma­ni, iz­la­zni tok iz li­ma­na, po­vrat­ni tok ili vr­tlo­žna stru­ja­nja duž bre­ži­na na spolj­noj kri­vi­ni re­ke. Zi­mi ni­je pre­ve­li­ki pro­blem lo­ci­ra­ti smu­đa, jer se on, u za­vi­sno­sti od vo­do­sta­ja, go­to­vo uvek po­ja­vlju­je na ka­rak­te­ri­stič­nim me­sti­ma. Ve­ći pro­blem su nje­go­va znat­no sma­nje­na ak­tiv­nost i vr­lo ret­ki iz­la­sci na lo­vi­šte. Smuđ se va­ra­li­com ili pri­rod­nim mam­cem u hlad­noj vo­di uglav­nom lo­vi na me­sti­ma na ko­ji­ma ova ri­ba mi­ru­je, što zah­te­va po­se­ban pri­stup i pre­zen­ta­ci­ju.

Ne­ak­ti­van (»hla­dan«) ili ume­re­no ak­ti­van (»mlak«) smuđ se ne kre­će, već pre­bi­va na me­stu na ko­jem je bez­be­dan i ne tro­ši ener­gi­ju. Ne hra­ni se ili uzi­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 391/392-)