Lovna klasika

Mno­go pu­ta je na stra­ni­ca­ma Ri­bo­lo­va bi­lo re­či o lo­vu bu­co­va po­mo­ću si­ste­ma ko­ji či­ne je­dan ma­nji ma­mac (po pra­vi­lu stri­mer, a znat­no re­đe mi­kro­džig) ili vi­še njih, te pil­ker, vo­bler, ka­ši­ka, lep­tir ili gla­vi­nja­ra. Ta­kva po­stav­ka pre sve­ga omo­gu­ća­va da što pre ot­kri­je­mo za ko­ju je vr­stu mam­ca bu­cov tre­nut­no za­in­te­re­so­van. Na si­ste­mu isto­vre­me­no mo­že­mo ve­o­ma br­zo i la­ko me­nja­ti i stri­me­re i mi­kro­dži­go­ve (ve­li­či­nu, bo­ju i sl.) sa jed­ne stra­ne, i »glav­nu« va­ra­li­cu sa dru­ge. Ka­ko bu­cov iz­u­zet­no ret­ko pod­jed­na­ko do­bro na­pa­da oba ele­men­ta si­ste­ma, mno­ge is­ku­sne bu­cov­dži­je se ve­o­ma br­zo, po­sle pr­va dva-tri pre­da­to­ra na šta­pu, pre­o­ri­jen­ti­šu na lov is­klju­či­vo stri­me­rom sa va­ser-ku­glom ili zbi­ro­li­nom, ili pak sa si­ste­ma ski­nu stri­mer a osta­ve va­ra­li­cu, na­ro­či­to ako »su­vi­šni« ele­ment skra­ću­je du­ži­nu iz­ba­ča­ja (npr. vo­bler, zbog la­ko­će).

Ne­dav­no mi je, me­đu­tim, je­dan mla­di ri­bo­lo­vac na Du­na­vu u ve­zi sa lo­vom si­ste­mom po­sta­vio ne­ko­li­ko pi­ta­nja, o ko­ji­ma, to sam tek ta­da shva­tio, u Ri­bo­lo­vu ni­je pi­sa­no, a ključ­no je gla­si­lo: ko­li­ki tre­ba da bu­de raz­mak iz­me­đu stri­me­ra i va­ra­li­ce. Tu du­ži­nu od­re­đu­je vi­še fak­to­ra, ko­je će­mo ovo­ga pu­ta de­talj­no ob­ja­sni­ti. Na sa­mom po­čet­ku mo­ram da na­gla­sim da ja lo­vim is­klju­či­vo sa jed­nim stri­me­rom ili mi­kro­dži­gom, jer si­ste­me sa vi­še njih sma­tram ne­sport­skim i ne­ko­ri­snim. Ne­sport­skim, jer će­mo se sa ve­ćim bro­jem ma­lih ma­ma­ca pre ili ka­sni­je na­ći u pri­li­ci da, ci­lja­no ili ne, lo­vi­mo u ja­tu i po vi­še pri­me­ra­ka is­pod do­zvo­lje­ne me­re. Ne­ko­ri­snim, jer će­mo pri sva­kom ki­da­nju osnov­ne stru­ne osta­ti bez dva ili tri pu­ta vi­še stri­me­ra (mi­kro­dži­go­va) ne­go što je bi­lo neo­p­hod­no.

Če­sto sam slu­šao ka­ko po­je­din­ci sta­vlja­ju vi­še mu­ši­ca za­to što bu­cov ta­da mi­sli da krup­ni­ja ri­ba (va­ra­li­ca) ju­ri ja­to sit­ni­jih (stri­me­ri). Ta te­za, za­sno­va­na na »em­pa­ti­ji« sa bu­co­vi­ma, te­ško je do­ka­zi­va. Či­ni mi se da po­ku­šaj ula­že­nja u bu­cov­sku per­cep­ci­ju po­ten­ci­jal­nog ulo­va za­pra­vo slu­že za ma­ski­ra­nje že­lje da se u krat­kom ro­ku u ja­tu uhva­ti što vi­še pri­me­ra­ka od po 200-300 g, što se če­sto vi­đa na ne­kim udar­nim bu­cov­skim me­sti­ma kao što su bra­ne na re­ka­ma i ka­na­li­ma u Voj­vo­di­ni ili To­pla Mla­va... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 330-)