Leva obala Dunava kod Krčedina

Deo Du­na­va uz le­vu oba­lu, od 1.231 do 1.226 ki­lo­me­tra, pre­ko pu­ta srem­skog se­la Kr­če­din, de­ce­ni­ja­ma je va­žio za je­dan od ri­bom naj­bo­ga­ti­jih na po­te­su iz­me­đu Be­o­gra­da i No­vog Sa­da. Iako se po­sled­njih go­di­na tu ne pe­ca kao ne­ka­da, taj te­ren ite­ka­ko ima šta da po­nu­di, ka­ko oni­ma ko­ji pe­ca­ju ci­pri­ni­de, ta­ko i lov­ci­ma na sve du­nav­ske gra­blji­vi­ce.

Du­nav kod Kr­če­di­na, za­hva­lju­ju­ći sti­ca­ju ra­znih okol­no­sti (pre sve­ga bli­zi­ni Ko­vilj­skog ri­ta i dru­gih mre­sti­li­šta, le­pom am­bi­jen­tu, raz­u­đe­noj oba­li, po­god­nom re­lje­fu dna, od­su­stvu za­ga­đi­va­ča u ne­po­sred­noj bli­zi­ni itd.), nu­di ve­o­ma do­bre uslo­ve za ri­bo­lov. Osim to­ga, zbog po­volj­nog ge­o­graf­skog po­lo­ža­ja i la­ke do­stup­no­sti – se­lo Kr­če­din le­ži kraj auto-pu­ta ko­ji spa­ja Be­o­grad i No­vi Sad – jed­na je od omi­lje­nih de­sti­na­ci­ja ri­bo­lo­va­ca iz po­me­nu­tih gra­do­va, ali i iz mno­gih dru­gih, znat­no uda­lje­ni­jih me­sta. Ovo­ga pu­ta će­mo pred­sta­vi­ti te­ren uz le­vu oba­lu, od 1231. do 1226. ki­lo­me­tra, kom pri­pa­da­ju i Gar­di­no­vač­ki du­na­vac i plav­na zo­na Kr­če­din­ske ade.

VO­DA, RI­BE I RI­BO­LOV: Ulaz u Gar­di­no­vač­ki du­na­vac na­la­zi se tač­no na 1231. ki­lo­me­tru to­ka Du­na­va. Re­ka je tu na­ne­la do­sta pe­ska, pa je pri ni­žem vo­do­sta­ju (ma­njem od 150 kod No­vog Sa­da) u taj se­dam ki­lo­me­ta­ra du­gi ru­ka­vac ne­mo­gu­će uplo­vi­ti. Pri vo­do­sta­ju vi­šem od 250 kod No­vog Sa­da, čam­cem se mo­že pro­ći kroz ceo du­na­vac, či­ji se iz­laz na­la­zi 200 m pre ta­ble ko­ja ozna­ča­va 1226. ki­lo­me­tar.

Kod sa­mog ula­za u ru­ka­vac uspe­šno se pe­ca bu­cov, a pe­de­se­tak me­ta­ra da­lje, u ši­rem i du­bljem de­lu pod bre­ži­nom, po­ne­kad se do­bro lo­vi štu­ka, dok se na ma­le si­li­kon­ske va­ra­li­ce do­bi­ja ban­dar.

Ka­da je vo­do­staj sred­nji ili vi­ši, duž ce­log Gar­di­no­vač­kog du­nav­ca se le­po pe­ca be­la ri­ba. Ipak, za ri­bo­lov naj­in­te­re­sant­ni­ja i naj­po­se­će­ni­ja me­sta na­la­ze se pri­bli­žno ki­lo­me­tar od iz­la­za, na pro­ši­re­nju ši­ro­kom iz­me­đu 60 i 100 m i du­gač­kom bez­ma­lo 400 m. Taj deo, gle­da­no od kra­ja ru­kav­ca (iz prav­ca Du­na­va), ra­čva se na le­vi i de­sni krak, od ko­jih je pr­vi pli­ći i sle­po se za­vr­ša­va, a pri ni­skom vo­do­sta­ju če­sto i pre­su­ši. De­sni krak vo­di do po­me­nu­tog pro­ši­re­nja, do ko­ga se mo­že do­ći čam­cem ka­da vo­do­staj kod No­vog Sa­da ni­je ma­nji od +150. U tom »ba­ze­nu« du­bi­na po­ne­gde do­sti­že i šest me­ta­ra pri sred­njem vo­do­sta­ju, a naj­u­spe­šni­je se pe­ca­ju bo­dor­ka, kru­pa­ti­ca, ba­bu­ška, kru­pan cver­glan i štu­ka.

Kr­če­din­sku adu, ko­ju sa ju­žne stra­ne oivi­ča­va Du­nav, a sa osta­lih Gar­di­no­vač­ki du­na­vac, kra­si lep rav­ni­čar­ski pej­zaž, sa­či­njen od kom­bi­na­ci­je vr­bo­vih šu­ma, za­sa­da ka­nad­ske to­po­le i pro­stra­nih cvet­nih pa­šnja­ka. Zbog ta­kvih uslo­va i či­nje­ni­ce da do­ma­će ži­vo­ti­nje sa­me ne mo­gu da odu sa ostr­va, me­šta­ni Kr­če­di­na i okol­nih se­la pre­ko ve­li­kog de­la go­di­ne tu osta­vlja­ju kra­ve, svi­nje, ko­nje i ma­gar­ce... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 335-)