Klasika ili novotarija

Ko­li­či­na ri­be ko­ju će­mo uhva­ti­ti na pr­vi po­gled ne za­vi­si od to­ga ka­kva je dr­ška na­šeg šta­pa. Ali pe­ca­nje nam mo­že bi­ti ma­nje ili vi­še ugod­no uko­li­ko nam taj deo pri­bo­ra lo­še le­ži u ru­ci, a to se mo­že od­ra­zi­ti na ko­li­či­nu vre­me­na to­kom kog će nam kon­cen­tra­ci­ja bi­ti na vi­so­kom ni­vou, pa i na to ko­li­ko će­mo pe­ca­ti. Sto­ga je ovo na­o­ko spo­red­no pi­ta­nje za­pra­vo vr­lo va­žno

Po­le­mi­sa­ti ili pi­sa­ti o ru­ko­hva­tu na ri­bo­lo­vač­kom šta­pu, za ne­ke ri­bo­lov­ce mo­že de­lo­va­ti kao či­sto pre­te­ri­va­nje ili ce­pa­nje dla­ke na dva de­la. Ali ka­da ne­ko pr­vi put ku­pi štap sa neo­d­go­va­ra­ju­ćim ru­ko­hva­tom, vi­di da ta te­ma uop­šte ni­je to­li­ko be­zna­čaj­na, po­go­to­vo za­to što je štap deo pri­bo­ra ko­ji tre­ba da slu­ži na du­že sta­ze i ne me­nja se sva­ki čas. Za­to je bit­no da na nje­mu sve bu­de do­bro ukom­po­no­va­no i da ri­bo­lov­cu do­bro leg­ne u ru­ci.

Do­sko­ra se zna­lo – ru­ko­hvat na iole kva­li­tet­ni­jim mo­de­li­ma naj­če­šće je bio iz­ra­đen od plu­te i is­pod dr­ža­ča ma­ši­ni­ce na­či­njen iz jed­nog de­la (eng. »full grip« ili »so­lid han­dle«), dok su raz­li­či­ti ve­štač­ki ma­te­ri­ja­li bi­li re­zer­vi­sa­ni uglav­nom za jef­ti­ni­je šta­po­ve. Plu­ta je ple­me­nit i pri­ro­dan ma­te­ri­jal, ko­ji je kao stvo­ren za to da se nji­me opre­mi ri­bo­lo­vač­ki štap. Du­go­traj­na je, ve­o­ma pri­jat­na na do­dir, do­bro se pri­la­go­đa­va ša­ci, od­lič­na je za upo­tre­bu i le­ti i zi­mi jer se ne gre­je pre­vi­še ni­ti pre­vi­še hla­di. Na­rav­no, ni­je ni sva­ka ista. Po­sto­ji ne­ko­li­ko vr­sta plu­te raz­li­či­tih ce­nov­nih ka­te­go­ri­ja. Naj­bo­lja (i naj­sku­plja) je­ste por­tu­gal­ska plu­ta naj­vi­še kla­se, či­ji se kva­li­tet naj­če­šće obe­le­ža­va ozna­kom AAA (re­đe »AAAA«). U no­vi­je vre­me, sve po­pu­lar­ni­ji su ru­ko­hva­ti od sa­vre­me­nog ve­štač­kog sun­đe­ra (du­plon, EVA, hi­pa­lon...). Oni su vre­me­nom po­sta­ja­li sve kva­li­tet­ni­ji, ta­ko da se da­nas če­sto ugra­đu­ju i na ve­o­ma sku­pe šta­po­ve. Kva­li­te­tan du­plon je du­go­tra­jan, ne upi­ja vo­du, iz­u­zet­no do­bro se pri­la­go­đa­va ru­ci, la­ko se či­sti i jef­ti­ni­ji je od plu­te, što ni­ka­ko ni­je za­ne­mar­lji­vo, po­go­to­vo za pro­iz­vo­đa­če.

ME­ĐU­TIM, PRE IZ­VE­SNOG BRO­JA go­di­na, ne­ko se do­se­tio da deo ru­ko­hva­ta is­pod ro­len­hal­te­ra po­de­li na dva de­la, pa smo do­bi­li ta­ko­zva­ni »split grip« (»po­de­lje­ni ru­ko­hvat«). Do to­ga su, na­rav­no, do­ve­li za­ko­ni tr­ži­šta i stal­no tra­ga­nje za no­vim ide­ja­ma i pro­fi­tom, ali su on­da, kao i uvek u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma, i pro­iz­vo­đa­či i tr­gov­ci i pro­mo­te­ri ra­znih rob­nih mar­ki po­če­li da ube­đu­ju kup­ce ka­ko je baš to re­še­nje re­vo­lu­ci­o­nar­no i do­no­si su­štin­sko po­bolj­ša­nje, pri tom skre­ću­ći pa­žnju, čak i ka­da to ni­su hte­li, sa mno­go bit­ni­jih pa­ra­me­ta­ra ko­ji od­re­đu­ju kva­li­tet šta­pa. Jer, ru­ku na sr­ce, ru­ko­hvat je­ste bi­tan, ali sr­ce šta­pa je blank... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 417-)