Kako smo izbegli cverglana

Ka­da jed­na od naj­broj­ni­jih i naj­pro­ždr­lji­vi­jih ri­ba ve­štač­ki une­tih u na­še vo­de za­leg­ne na hra­nje­no me­sto, lov dru­gih vr­sta če­sto po­sta­je ne­mo­guć. Ipak, ovog pu­ta su naš sa­rad­nik i nje­gov ko­le­ga pro­na­šli na­čin ka­ko da pot­pu­no za­o­bi­đu bo­dlji­ka­ve na­pa­sni­ke ve­li­či­ne ma­log pr­sta i le­po se na­pe­ca­ju

Iš­če­ku­ju­ći za­vr­še­tak lo­vo­sta­ja na de­ve­ri­ku, to­kom ma­ja sam sa pri­ja­te­lji­ma u ne­ko­li­ko na­vra­ta išao na Gru­žan­sko je­ze­ro ka­ko bi­smo pe­ca­li ba­bu­šku, cr­no­o­ku de­ve­ri­ku i ke­se­gu. Ne­ko­li­ko da­na na­kon pot­pu­nog pro­ma­ša­ja u plit­kom Bum­ba­rev­skom (Ča­čan­skom) za­li­vu, u kom ni­ka­ko ni­smo uspe­va­li da se od­bra­ni­mo od cver­gla­na, Dra­gan i ja od­lu­či­li smo da za pro­me­nu ode­mo na Tur­ske bu­na­re, a pr­vi put ove go­di­ne pri­dru­žio nam se i za­jed­nič­ki pri­ja­telj Se­ku­la.

Na je­ze­ru, na ko­je smo sti­gli oko če­ti­ri sa­ta uju­tru, do­če­ka­li su nas tam­ni obla­ci i ve­tar ume­re­ne ja­či­ne. No ka­ko odav­no zna­mo da se ne mo­že uvek pe­ca­ti u ide­al­nim uslo­vi­ma, to nas ni­je ni­ma­lo ome­lo, već smo od­mah po­va­di­li opre­mu iz ko­la i po­če­li sa pri­pre­mom. Po­što u bli­zi­ni ni­je bi­lo ri­bo­lo­va­ca, oda­bra­li smo me­sto na­do­mak pri­vre­me­nog objek­ta sa nad­stre­šni­com, ka­ko bi­smo ima­li gde da se za­klo­ni­mo u slu­ča­ju plju­ska. On je ve­o­ma br­zo i po­čeo, još pre pet sa­ti, dok ni­smo ni za­ba­ci­li, pa smo is­ko­ri­sti­li po­me­nu­to skro­vi­šte, sklo­niv­ši pod nje­ga i pri­bor. Na na­šu sre­ću, po­sle sa­mo pet­na­e­stak mi­nu­ta ja­ka ki­ša je sta­la, obla­ci su po­če­li po­la­ko da se ra­zi­la­ze, a mi smo na­sta­vi­li sa pri­pre­ma­ma.

PO­ŠTO SMO NA ODA­BRA­NOM me­stu već lo­vi­li, son­di­ra­nje ni­je bi­lo neo­p­hod­no, već smo mo­gli od­mah da poč­ne­mo sa ri­bo­lo­vom. Se­ku­la se opre­de­lio za plo­vak, a Dra­gan i ja za fi­der teh­ni­ku. Nas dvo­ji­ca smo za po­če­tak ko­ri­sti­li pri­ma­mu ko­ja nam je pre­o­sta­la od pret­hod­nog pe­ca­nja, dok smo na udi­ce ka­či­li kok­tel od tan­ke cr­ve­ne gli­ste i jed­nog be­log cr­vi­ća. Po­sle če­tvrt sa­ta bez ijed­nog tr­za­ja, po­če­le su da se ja­vlja­ju cr­no­o­ka de­ve­ri­ka i ke­se­ga. Se­ku­li, ko­ji je pe­cao na plo­vak, pro­blem je pri­či­nja­vao po­jas tra­ve, zbog če­ga je tak­mi­ča­rac br­zo za­me­nio bo­lo­nje­zom, sa ko­jim je mo­gao da pla­si­ra ma­mac pre­ko ve­ge­ta­ci­je, što se po­ka­za­lo kao do­bar iz­bor, jer je vr­lo br­zo po­sle ove pro­me­ne ulo­vio ne­ko­li­ko le­pih cr­no­o­kih de­ve­ri­ka i ke­se­ga.

Na­še za­do­volj­stvo do­brom po­lu­ča­sov­nom ak­tiv­no­šću ri­be pre­ki­nuo je pr­vi ulo­vlje­ni cver­glan, noć­na mo­ra svih ri­bo­lo­va­ca ko­ji pe­ca­ju na Gru­žan­skoj aku­mu­la­ci­ji. Na­i­me, sa pr­vim to­plim da­ni­ma i za­gre­va­njem vo­de ovaj pro­ždr­lji­vac, ko­ji je u evrop­ske vo­de pre­net iz Se­ver­ne Ame­ri­ke, po­sta­je vr­lo ak­ti­van i ve­o­ma če­sto kao po­mah­ni­tao ki­di­še na sve na šta na­i­đe, a ta­da ne po­ma­že ni pre­la­zak sa gli­sta i cr­va na ku­ku­ruz, ži­to ili hleb, što mo­že i da upro­pa­sti pe­ca­nje, jer je pro­seč­na lov­na ve­li­či­na te na­pa­sti ta­kva da se ov­de ne is­pla­ti ci­lja­no je lo­vi­ti.

ČIM SMO UVI­DE­LI da su ma­li bo­dlji­kav­ci ma­sov­no pri­šli u zo­nu pe­ca­nja, Dra­gan i ja smo shva­ti­li da mo­ra­mo ne­što da pro­me­ni­mo. Ume­sto gli­ste i cr­vi­ća, na udi­cu smo naj­pre pro­ba­li da na­iz­me­nič­no sta­vlja­mo zr­no še­ćer­ca ili dva zr­na ku­va­ne pše­ni­ce, ali to ni­je da­lo oče­ki­va­ni re­zul­tat. Ima­ju­ći u vi­du da je cver­glan ri­ba dna, re­ši­li smo da se ma­lo vi­še po­tru­di­mo i da po­ku­ša­mo da be­lu ri­bu hra­nom pri­vu­če­mo u sred­nji i gor­nji sloj vo­de i da joj tu po­nu­di­mo i mam­ce... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 429-)