Očekivano šarenilo i besni skokovi

Ri­bo­lo­vci sa slat­kih vo­da na mo­re naj­češće idu pre­ko le­ta, ka­da su uslo­vi za pe­ca­nje ve­ći­ne vr­sta sa oba­le naj­lo­ši­ji ne sa­mo zbog ve­li­kih gu­žvi u tu­ri­stič­kim me­sti­ma već i zbog vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra usled ko­jih se ve­ći­na vr­sta po­me­ra u du­blje vo­de. Već je po­čet­kom je­se­ni si­tu­a­ci­ja znat­no bo­lja, što oni­ma ko­ji mo­gu ta­da na od­mor da­je pri­li­ku da se na­u­ži­va­ju  

Čim sam ko­nač­no us­peo da se or­ga­ni­zu­jem ta­ko da mo­gu po­čet­kom ok­to­bra da pro­ve­dem na Jon­skom mo­ru ne­ki dan vi­še ne­go pret­hod­nih go­di­na, re­šio sam da do­bar deo tog vre­me­na odvo­jim za la­ko va­ra­li­ča­re­nje. Za­to sam po­neo je­dan kom­plet sa­mo za ta­kav ri­bo­lov, sa­sta­vljen od 2,28 m du­gog dvo­del­nog šta­pa Jac­kson Ocean Ga­te Me­ba­ru, te­ži­ne ba­ca­nja do 12 g, i ma­ši­ni­ce Shi­ma­no Stra­dic 2000 S, sa upre­de­nom stru­nom Va­ri­vas 8, de­blji­ne 0,8 PE (0,153 mm). Ta ple­te­ni­ca je­ste ma­lo ja­ča ne­go što bi te­o­ret­ski bi­lo op­ti­mal­no za ovaj štap, ali sam je oda­brao zbog to­ga što znam da se u pri­o­ba­lju ostr­va Lef­ka­da u ovom de­lu se­zo­ne mu­va­ju ri­be ra­znih ve­li­či­na, a za pred­ve­ze sam po­neo flu­o­ro­kar­bon Va­ri­vas Su­per Tip­pet Ma­ster Spec II Flu­o­ro, preč­ni­ka 0,205 mm. Sve je to u sva­kom slu­ča­ju do­volj­no la­ga­no da omo­gu­ća­va uži­va­nje i sa ma­njim ri­ba­ma, ka­kve sam pre­vas­hod­no oče­ki­vao, a ra­ču­nao sam  da je isto­vre­me­no do­volj­no ja­ko da mo­že da se iz­bo­ri i sa ne­kim iz­ne­na­đe­njem u vi­du ne­što ve­ćeg mor­skog pre­da­to­ra.

NA LEF­KA­DI SU ME SA­ČE­KA­LI pri­ja­te­lji iz Ma­el­strom Fis­hing Te­a­ma Dar­ko Pe­šić i Iva­na Ce­ne­rić, ko­ji su ne­ko­li­ko da­na pre mog do­la­ska ima­li pr­ve le­pe ulo­ve. Iva­na je na la­ga­ni kom­plet i svoj omi­lje­ni vo­bler DUO Ryuki 46S u »Chart Back Yama­me« de­ko­ru uhva­ti­la ne­ko­li­ko le­pih ora­da, spu­šta­ju­ći va­ra­li­cu tik iz­nad dna i on­da je vo­de­ći uz po­vre­me­no cim­ka­nje (tvi­čo­va­nje), a ta pre­zen­ta­ci­ja do­ne­la joj je i raz­ne dru­ge ma­nje gra­blji­vi­ce. Dar­ko je u pr­vih ne­ko­li­ko da­na imao par ma­njih ora­da i bran­ci­na, ali i je­dan ne­sva­ki­da­šnji ulov – le­pu ker­nju, ko­ja se ne­kim ču­dom na­šla bli­že oba­li, iako bi u ovo vre­me tre­ba­lo da bu­de na ve­ćim du­bi­na­ma. Tu ve­o­ma sna­žnu ri­bu, ko­ja je uze­la vo­bler Zip­Ba­its Rig­ge Flat 50S, us­peo je da sa­vla­da vr­lo la­kim pri­bo­rom – 203 cm du­gim šta­pom Grap­hi­te Cast, te­ži­ne ba­ca­nja sa­mo 8 g, ma­ši­ni­com Shi­ma­no Stra­dic 2000S, ple­te­ni­com Va­ri­vas Ab­so­lu­te PE 0,4 (0,108 mm) i flu­o­ro­kar­bo­nom Va­ri­vas Ma­ster Spec II pro­me­ra 0,205 mm.

OD PR­VOG DA­NA SAM IMAO vr­lo ša­ro­li­ke ulo­ve, for­si­ra­ju­ći plit­ke te­re­ne sa pre­te­žno pe­šča­nim dnom, pro­ša­ra­nim ka­me­nom i tra­vom. Ba­cao sam ma­le va­ra­li­ce, ko­je ne idu pre­du­bo­ko, uglav­nom Duo Spe­ar­head Ryuki 36S u de­ko­ri­ma »Wa­ka­sa­gi« i »Ten­nessy«, a i go­re­po­me­nu­ti DUO Ryuki 46S u »Chart Back Yama­me« de­ze­nu mi je da­vao ri­bu, ali sam ga ko­ri­stio sa­mo na ma­lo du­bljim me­sti­ma (jer je ma­lo ve­ći i te­ži od mo­de­la 36S, pa bi na naj­pli­ćim po­zi­ci­ja­ma če­sto za­pi­njao za dno i bi­lo bi ga la­ko iz­gu­bi­ti). Vr­lo do­bro mi se za pre­tra­ži­va­nje pli­ća­ka po­ka­zao pli­va­ju­ći vo­bler Zip Ba­its Rig­ge 35F, ko­ji ma­lo za­ra­nja a vr­lo iza­zov­no ra­di. Uz rav­no­mer­no vo­đe­nje sa bla­gim cim­ka­njem na­bro­ja­nih va­ra­li­ca re­đa­li su se ra­zni ulo­vi – ora­di­ce, ma­li bran­ci­ni, po­ko­ji špar, sa­rag, igli­ca, knez, fra­tar, pir­ke, da­kle sko­ro sve vr­sta ri­ba ko­je se u ovom de­lu se­zo­ne mu­va­ju po pri­o­ba­lju.

A KA­KO RI­BO­LOV ČE­STO DO­NO­SI iz­ne­na­đe­nja, i me­ni je sti­glo jed­no. Na­kon što sam na dva­de­se­tak me­ta­ra od oba­le pri­me­tio bla­go ta­la­sa­nje vo­de pri po­vr­ši­ni, za­ba­cio sam u tom prav­cu DUO Spe­ar­head Ryuki 36S u »Ten­nessy« de­ko­ru, po­go­dio baš gde tre­ba i prak­tič­no istog mo­men­ta imao uda­rac! Od­mah mi je bi­lo ja­sno da mi na šta­pu ni­je ni­šta od sit­nu­ri­je ko­ju sam do ta­da hva­tao, jer je ri­ba naj­pre ja­ko tr­za­la gla­vom, na­sto­je­ći da se oslo­bo­di, a za­tim je usle­dio ne­ve­ro­va­tan beg od sko­ro 100 me­ta­ra, pa spek­ta­ku­lar­no iska­ka­nje ce­lom du­ži­nom te­la, ta­ko da sam ugle­dao lam­pu­gu ka­rak­te­ri­stič­nih pre­le­pih bo­ja. Znao sam da mi opre­ma ni­je ade­kvat­na za to­li­ku ri­bu, ko­ja je uz to eks­plo­ziv­na i ja­ka, ali sam imao po­ve­re­nje u svoj kom­plet, a i tru­dio sam se da osta­nem smi­ren ko­li­ko god je to mo­gu­će. Po­sle još ne­ko­li­ko be­go­va i sko­ko­va, uz du­go zu­ja­nje dri­la i pre­le­pu bor­bu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 674-)