Jato za jatom

Hla­đe­nje vo­de, do kog do­la­zi već po­čet­kom je­se­ni, sva­ke go­di­ne u ovo do­ba po­kre­ne be­lu ri­bu na Sa­vi, ko­ja se in­ten­ziv­no hra­ni, ka­ko bi pri­ku­pi­la za­li­he za zi­mu i mrest ko­ji je na­kon to­ga oče­ku­je. Za­to plov­ka­ro­ši i fi­de­ra­ši ovih da­na sve če­šće iz­la­ze na re­ku i tra­že na­či­ne da do­đu do što bo­ljeg ulo­va. Ovog put, ključ je bio u na­či­nu po­sta­vlja­nja mam­ca na udi­cu.

Ne­ko­li­ko da­na na­kon jed­nog to­tal­no bez­u­spe­šnog pe­ca­nja na Sa­vi kod Obre­nov­ca, po­no­vo sam iza­šao na ovu re­ku, ali sa­da znat­no bli­že Be­o­gra­du, u na­di da će ovo­ga pu­ta ri­ba bi­ti ak­tiv­ni­ja, jer je vo­da u me­đu­vre­me­nu bla­go na­do­šla. Su­prot­no svom obi­ča­ju, ni­sam žu­rio na od­re­di­šte, pa sam na že­lje­nu po­zi­ci­ju sti­gao oko osam sa­ti. S ob­zi­rom na to da sam na istom me­stu lo­vio ne­ko­li­ko pu­ta ove go­di­ne, od­lu­čio sam da iz­o­sta­vim son­di­ra­nje dna i da od­mah poč­nem da iz­ba­cu­jem pri­hra­nu (i to onu za sko­ba­lja) na tri­de­se­tak me­ta­ra od oba­le, u zo­nu gde je du­bi­na iz­no­si­la oko pet me­ta­ra.

ZA PO­ČET­NO HRA­NJE­NJE ko­ri­stio sam upra­vo pri­ma­mlji­va­nju na­me­nje­ne ve­li­ke AS hra­ni­li­ce, i to sa ote­ža­njem od 15 g, a da bih na hra­ni­li­šte pla­si­rao što vi­še pri­ma­me, na­sta­vio sam da pe­cam sa nji­ma u pr­va dva sa­ta, i to ta­ko što sam na sva­ke tri hra­ni­li­ce na­pu­nje­ne bra­šna­stom sme­som ba­cao po jed­nu na­pu­nje­nu mr­tvim cr­vi­ma, dr­že­ći vi­sok ri­tam, tj. za­ba­cu­ju­ći vr­lo če­sto i pri tom vo­de­ći ra­ču­na o to­me da bu­dem što pre­ci­zni­ji.

Pe­cao sam na dva šta­pa, s tim što sam na oba imao ma­ši­ni­ce sa osnov­nim naj­lo­nom Tu­ber­ti­ni Go­ril­la Fe­e­der od 0,18 mm, a ko­ri­stio sam pred­vez Pe­sca­to­re de­blji­ne 0,12 mm, udi­ce VMC 9210, ve­li­či­ne 12 i 14, te kli­zne vir­ble Pir­co­ni.

Ni­sam du­go če­kao na pr­vi uda­rac jer je oči­gled­no po­čet­no pri­hra­nji­va­nje pri­vu­klo ri­bu, pa je u na­red­nim sa­ti­ma tre­ba­lo sa­mo da je odr­žim na tom me­stu. Pr­vo su po­če­le da se ja­vlja­ju cr­no­o­ke de­ve­ri­ke, a za­tim no­sa­re i po­ne­ka de­ve­ri­ka. Kao i obič­no, ka­da bi ja­to ri­be u po­tra­zi za hra­nom na­i­šlo na hra­ni­li­šte, tu bi se za­dr­ža­lo ne­ko vre­me, ta­ko da sam kao po za­da­tom re­du do­bi­jao naj­pre cr­no­o­ke, pa no­sa­re, pa de­ve­ri­ke, i ta­ko ce­log da­na... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 414-)