Ništa ili sve

Ni­je la­ko lo­vi­ti gra­blji­vi­ce raz­li­či­tih ve­li­či­na i na­vi­ka u si­tu­a­ci­ji ka­da ne­ki pri­stu­pi naj­če­šće do­no­se ri­be ko­je su tre­nut­no u za­bra­ni, dru­gi ni­su in­te­re­sant­ni vr­sta­ma ko­je se sme­ju pe­ca­ti ali ni­su na­ro­či­to ras­po­lo­že­ne za je­lo, a tre­ći iz ra­znih raz­lo­ga ni­su pri­men­lji­vi ta­mo gde zna­mo da ima ak­tiv­nih pre­da­to­ra. No uz ma­lo pri­la­go­đa­va­nja i tru­da i za to se mo­že na­ći re­še­nje

Iako po pra­vi­lu do­no­si znat­no lep­še vre­me od tri pret­hod­na me­se­ca u go­di­ni, a ujed­no i po­ve­ća­nu ak­tiv­nost vi­še vr­sta »mir­nih« ri­ba (onih ko­je pri­pa­da­ju ša­ran­skim vr­sta­ma), april je za va­ra­li­ča­re sa na­ših rav­ni­čar­skih re­ka po pra­vi­lu pri­lič­no škrt od­no­sno ne­zgo­dan uto­li­ko što su mo­guć­no­sti za ri­bo­lov ogra­ni­če­ne usled kom­bi­na­ci­je za­kon­skih pre­pre­ka i objek­tiv­nih okol­no­sti ko­je dik­ti­ra pri­ro­da.

NA­I­ME, SMUĐ JE TO­KOM CE­LOG OVOG me­se­ca u za­bra­ni i sa­ve­sni ri­bo­lov­ci ga ne ju­re, a vr­lo če­sto se de­ša­va da bu­cov još u pr­voj po­lo­vi­ni apri­la ili čak kra­jem mar­ta uđe u mrest, pa se pol­no zre­le je­din­ke ne­ko vre­me ne ja­vlja­ju. Uko­li­ko se uz to som ka­sno pro­bu­di, tj. nje­gov uobi­ča­je­ni pro­leć­ni cug ma­lo oka­sni, od ve­ćih pre­da­to­ra osta­je sa­mo štu­ka, ko­ja mno­go gde u pe­ri­o­du na­kon pa­re­nja »bo­lu­je« i ne­ko vre­me vr­lo sla­bo je­de, a i ako se hra­ni –ni­je je uvek la­ko na­ći. Na­rav­no, to­me tre­ba do­da­ti i či­nje­ni­cu da bu­cov od 15. apri­la ula­zi u dvo­me­seč­nu za­bra­nu, či­ji je smi­sao, uzred bu­di re­če­no, kraj­nje upi­tan, bu­du­ći da za­pa­ža­nja mno­gih ri­bo­lo­va­ca a i po­je­di­nih ih­ti­o­lo­ga (onih ko­ji na ovu ri­bu uop­šte obra­ća­ju pa­žnju) go­vo­re da se mrest ove vr­ste za­vr­ša­va naj­da­lje kra­jem apri­la a ne­ret­ko i pre ne­go što lo­vo­staj uop­šte poč­ne.

BAŠ TO SE PO SVOJ PRI­LI­CI de­si­lo i ove go­di­ne, bu­du­ći da su još kra­jem pr­ve de­ka­de apri­la za­be­le­že­ni pr­vi lep­ši va­ra­li­čar­ski ulo­vi je­di­nog is­klju­či­vog gra­bljiv­ca me­đu ci­pri­ni­di­ma, od ko­jih ne­ke vi­di­te i na sli­ka­ma uz ovaj pri­log. Po­je­di­ni od njih ostva­re­ni su »škol­ski«, tj. ona­ko ka­ko se bu­cov u te­o­ri­ji lo­vi ka­da poč­ne pu­na se­zo­na – na ve­štač­ke mam­ce br­zo vo­đe­ne is­pod sa­me po­vr­ši­ne. Ipak, znat­no vi­še bu­co­va do­neo je »uni­ver­zal­ni pri­stup«... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 661-)