Ima štuke i kad ne zebu ruke

Posle dugog zatišja, uprkos niskom vodostaju i natprosečno toplom vremenu, prvi deo pune sezone lova štuke na stajaćicama uz Drinu doneo je neočekivano dobre ulove

Kri­la­ti­cu iz na­slo­va sko­vao sam vo­de­ći se sop­stve­nom evi­den­ci­jom ulo­va u po­sled­njih 7 se­zo­na, ko­li­ko sam, po­sle de­ce­nij­ske pa­u­ze, po­no­vo ak­ti­van u ri­bo­lo­vu. A to na­gla­ša­vam za­to što sam za­pam­tio za pe­ca­nje znat­no bo­lja vre­me­na, ali ujed­no obe­le­že­na dru­ga­či­jim vre­men­skim pri­li­ka­ma. Kli­ma je bi­la dru­ga­či­ja, sa iz­ra­že­ni­jim go­di­šnjim do­bi­ma ko­ja su se me­đu­sob­no ja­sno raz­li­ko­va­la. Ri­bom pu­nih vo­da na­sta­lih ko­pa­njem šljun­ka za po­tre­be na­si­pa­nja lo­kal­nih pu­te­va bi­lo je ta­da u sva­kom me­stu u mo­joj op­šti­ni u Do­njem Pod­ri­nju, a za­ga­đi­va­ča i sme­ća ne­ko­li­ko de­se­ti­na pu­ta ma­nje ne­go da­nas. U ta­kvim uslo­vi­ma, kad do­đe je­sen, štu­ka se mo­gla le­po lo­vi­ti i naj­o­bič­ni­jim pri­bo­rom, na onih ne­ko­li­ko va­ra­li­ca ko­je je sva­ko mo­gao la­ko da na­ba­vi.

OD SA­MIH PO­ČE­TA­KA BA­VLJE­NJA ovim za me­ne naj­lep­šim ho­bi­jem na sve­tu bio sam po­seb­no za­gre­jan za lov te ri­be, što se ni­je pro­me­ni­lo ni u ovoj dru­goj fa­zi, pa sam opet kre­nuo u po­tra­gu za njom, sa ma­lo pri­bo­ra ali mno­go ela­na, a neo­če­ki­va­no le­pi ulo­vi na sa­mom star­tu pred­sta­vlja­li su mi do­dat­ni pod­strek da to­me još ozbilj­ni­je pri­stu­pim. Iako mi je naj­dra­že pe­ca­nje na ke­de­ra i »ba­le­ri­nu«, i va­ra­li­ča­re­nju sam po­sve­tio do­sta vre­me­na, a ka­da sad pre­gle­dam sve une­te po­dat­ke, vi­di se da je sva­ka go­di­na ovog no­vog pe­ri­o­da mo­je ak­tiv­no­sti bi­la une­ko­li­ko dru­ga­či­ja. Na­rav­no, bi­lo je i slič­no­sti, a pri­la­go­đa­va­ju­ći pri­stup vre­men­skim pri­li­ka­ma, me­se­če­vim me­na­ma, vo­do­sta­ju i dru­gim fak­to­ri­ma ko­je uzi­mam u ob­zir, imao sam i pri­stoj­ne ulo­ve, ko­ji ni­su iz­o­sta­li ni ove je­se­ni, iako sam pe­cao ma­nje ne­go ra­ni­je. Eks­trem­na su­ša, be­so­muč­no ras­ko­pa­va­nje pri­o­ba­lja Dri­ne (gde naj­vi­še pe­cam), a i pri­jat­ne pri­vat­ne oba­ve­ze su do­pri­ne­li to­me da iz­la­za­ka u ri­bo­lov bu­de ma­nje, ali sam ih u špi­cu je­se­nje se­zo­ne po mo­jim me­ri­li­ma, tj. u pret­hod­nih ne­ko­li­ko ne­de­lja, upi­sao šest i uhva­tio 26 pri­stoj­nih ri­ba.

TO JE ZA­NI­MLJI­VO UTO­LI­KO ŠTO je u svom do­sa­da­šnjem de­lu se­zo­na 2025. po mno­go če­mu ipak bit­no raz­li­či­ta od pret­hod­nih šest. Pro­le­će je bi­lo nat­pro­seč­no hlad­no, a le­to su­vo, ali ne eks­trem­no to­plo kao pret­hod­no, dok je sam po­če­tak je­se­ni u Do­njem Pod­ri­nju bio vr­lo to­pao, sa pro­seč­nom dnev­nom tem­pe­ra­tu­rom na let­njem ni­vou. Ta­kvo vre­me se sa kra­ja sep­tem­bra pro­te­glo i na pr­vu po­lo­vi­nu ok­to­bra, a uz to je ni­vo svih vo­da na ko­ji­ma pe­cam, na pod­ruč­ju bli­zu ušća Dri­ne u Sa­vu, bio za ve­o­ma ve­li­ka dva me­tra ma­nji od naj­ni­žeg iz istog pe­ri­o­da pro­šle go­di­ne. Po­sle­di­ca to­ga bi­la je da su pre­su­ši­le mno­ge ba­re ko­je su de­ce­ni­ja­ma obi­lo­va­le ri­bom, dok su je iz ne­kih dru­gih, u ko­ji­ma je bi­lo ma­lo vo­de, sko­ro sa­svim iz­lo­vi­le bar­ske pti­ce, vi­dre i kor­mo­ra­ni. Sre­ćom, osta­lo je po­ne­gde i ne­što vi­še vo­de, tj. du­bljih zo­na, u ko­ji­ma... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 650-)