Kada se činilo da će kratka ali dobro planirana kampanja proći bez vrednijeg ulova, usledio je udarac koji će vrsni ribolovac zauvek pamtiti jer mu je doneo ulov života
Izuzetno nizak letnji vodostaj i mršav riblji fond Dunava u okolini Novog Sada učinili su da u drugoj polovini leta napravim kratku pauzu od ribolova. Ali kada je temperatura vode pala na oko 20 stepeni, sredinom septembra, znao sam da bi to šarana trebalo da podstakne da malo bolje jede, ako ga još iole ima tu gde sam navikao da ga pecam. Uprkos tome što je nivo i dalje bio vrlo mali, rešio sam da dva-tri dana provedem na vodi, pa kako bude.
PRVO SAM IZ ČAMCA POMOĆU klocera (alatke nalik malom sidru, kojom ribari i ribočuvari traže potopljene alate) očistio mesto od iskidanih najlona drugih ribolovaca, a zatim sam bacio 4 kg Meleg Bait Fast Feed bojlija od 18 mm, sa aromom M1, i desetak kila kuvanog kukuruza tretiranog CSP prahom i prelivenog Match atraktorom istog proizvođača. Voda je praktično stajala i bila veoma mala, tako da je dubina tu gde sam plasirao primamu bila od 2,2 do 2,5 m, pa sam bio siguran da će sve pasti i ostati tamo gde želim, te da ću moći precizno da plasiram sisteme u hranjenu zonu.
Posle tri dana sam ponovo došao na mesto i sada bacio samo oko 1 kg bojlija od 14 i 18 mm, i to Meleg Bait Fast Hybrid Peach Melba i White Chocolate, a dva dana kasnije sam došao na poziciju sa priborom.
NA RUKU MI JE IŠAO PORAST, na koji sam na osnovu prognoze i računao, i za koji sam se nadao da bi mogao malo da pokrene ribu, što se i desilo. I prvog i drugog dana sam imao po nekoliko udaraca, ali samo u jutarnjim i predvečernjim časovima, i to manjih šarana, težine od 3 do 5,5 kg. Trećeg dana je šaran veoma slabo radio, a babuška i bela riba nisu htele ni da pipnu ili ih nije bilo u toj zoni.
Otišao sam zato kući i tek sutradan oko podneva odlučio da se ipak vratim i pecam još pola dana. Praćkom sam bacio oko 150 g bojlija, tek da znam da ih ima na dnu oko mojih sistema. Pre mraka mi se javio šaran, ali se na pola puta otkačio, po svoj prilici zato što je dobio udicu u »kost« jer joj je vrh bio sasvim tup.
MRAK JE PADAO A JA SAM BIO čvrsto rešen da sačekam još malo, jer mi je neki unutrašnji glas uporno ponavljao: »Nešto se mora desiti!«. I tako je i bilo. Oko 21 č riba je udarila na štap koji je bio zabačen koji metar van hranilišta. Uspeo sam da je podignem sa dna, mada je bilo dosta teško, kao kad vučem nekog soma. Polako sam je privlačio, dok je ona tromo pumpala – nije bilo potrebe da išta forsiram, a znao sam da je dril dobro podešen, tj. spreman za slučaj da riba krene u beg, u koji se naposletku i dala. Ipak, posle svakog od nekoliko izvlačenja najlona sa špulne, uspevao sam da je vratim i malo više približim obali, a onda se konačno pojavila na površini... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 646)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
