Trzaji bez trzaja

I ka­da se či­ni da su šan­se za pe­ca­nje iole krup­ni­je ri­be sla­be, do­bro osmi­šlje­na tak­ti­ka, pra­vil­no oda­bra­na pri­hra­na, mam­ci i si­ste­mi, pa­žlji­vo ana­li­zi­ra­nje si­tu­a­ci­je i ma­lo sre­će mo­gu do­ne­ti neo­če­ki­va­ni uspeh

Sre­di­nom av­gu­sta sam od ne­ko­li­ko ko­le­ga do­bio in­for­ma­ci­ju da je sit­ni­ja be­la ri­ba – šlji­var, be­o­vi­ca, ka­ra­pat­ka (kru­pa­ti­ca) i de­ve­ri­ka – po­če­la da ra­di na Du­na­vu kod Sme­de­re­va, i to sa­mo po mra­ku. Ali sa fo­to­gra­fi­ja ko­je su mi dru­ga­ri sla­li vi­de­lo se da su to pre­te­žno bi­le ri­be ve­li­ke tek ko­li­ko dlan, a što Ba­la­še­vić re­če: »... Va­sa je hteo mno­go vi­še...«. Za­to sam par ve­če­ri pro­veo še­ta­ju­ći se kraj Du­na­va, od iz­le­ti­šta Ju­go­vo do Sme­de­rev­ske tvr­đa­ve, ka­ko bih iz­vi­deo si­tu­a­ci­ju i even­tu­al­no pro­klju­vio šta bi tre­ba­lo ra­di­ti da se do­bi­je ve­ća ri­ba.

ULO­VI SU BI­LI SPO­RA­DIČ­NI, A VO­DA spo­ra i mut­nji­ka­va. Uz to sam ste­kao uti­sak da ko­le­ge do­sta gri­zo­va ne re­a­li­zu­ju zbog su­vi­še ro­bu­snog pri­bo­ra, tj. de­be­lih naj­lo­na i ne­do­volj­no op­te­re­će­nih plo­va­ka, ko­ji su uz to ne­ret­ko bi­li pre­ve­li­ke no­si­vo­sti u od­no­su na op­ti­mal­nu.

Moj sin Ili­ja je ovog pu­ta imao za­da­tak da ku­pi cr­vi­će, a ja sam bio za­du­žen za pri­ma­mu i si­ste­me. Od­lu­čio sam se za Gi­ca Mix hra­nu za de­ve­ri­ku, sa aro­mom ani­sa, a za nas dvo­ji­cu na­pra­vio sam po­ve­li­ku ko­li­či­nu, ta­ko što sam na 3 kg hra­ne do­dao 1 kg te­ške cr­ne ze­mlje, de­se­tak ka­ši­ka mr­tvih me­snih cr­va (za­mr­znu­tih), 400 g mle­ve­nog kek­sa, po­la ke­se mle­ve­nog ko­ko­sa, ša­ku ce­lih zr­na ku­ku­ru­za še­ćer­ca i dve ša­ke is­pa­si­ra­nih.

SI­STE­ME SA PLOV­CI­MA OD 1,5 G OP­TE­RE­TIO sam ta­ko da sa­mo an­te­na vi­ri iz vo­de, ot­pri­li­ke za tri če­tvr­ti­ne svo­je du­ži­ne. Ov­de zbog ko­le­ga ko­je ne­ma­ju do­volj­no is­ku­stva na­po­mi­njem da plo­vak uvek tre­ba ba­žda­ri­ti sa na­mam­če­nom udi­com na kra­ju si­ste­ma, jer se u su­prot­nom mo­že de­si­ti da na­kon sta­vlja­nja ma­kar i la­ga­nog mam­ca plo­vak bu­de pre­vi­še po­to­pljen, pa da na li­cu me­sta mo­ra­mo da gu­bi­mo vre­me na ski­da­nje de­la ote­ža­nja, tj. na za­me­nu sač­mi­ce ne­kom lak­šom, ka­ko bi­smo do­bi­li ide­a­lan ba­lans.

Ovog pu­ta spre­mio sam 15 cm du­ge pred­ve­ze od naj­lo­na de­blji­ne 0,10 mm sa udi­ca­ma Ga­ma­kat­su 2260, ve­li­či­na 16 i 14, ko­je su do­volj­no tan­ke da ne ošte­ću­ju cr­vi­će a vr­lo ja­ke u od­no­su na de­blji­nu ži­ce i uz to oštre te ta­kvog ob­li­ka da la­ko ka­če ri­bu. Osnov­ni naj­lon bio je de­blji­ne 0,12 mm, a ote­ža­nje je či­ni­lo 10-12 sit­nih sač­mi­ca, od ko­jih je naj­ma­nja bi­la ona ne­po­sred­no iz­nad pred­ve­za, dok su osta­le bi­le jed­na­ke i gru­pi­sa­ne 5-10 cm iz­nad nje (to je po­stav­ka za uslo­ve ka­da ri­ba ni­je pre­vi­še opre­zna i uzi­ma ma­mac pri dnu – ako je­de opre­zni­je i u pro­pa­da­nju, on­da se dra­mli­je raz­vu­ku na po par cen­ti­me­ta­ra raz­ma­ka po osnov­noj stru­ni, ta­ko da ne­ka­da mo­gu bi­ti i na ce­loj du­ži­ni od pred­ve­za do plov­ka).

Pe­ca­li smo na me­stu na kom ima do­volj­no ve­štač­kog sve­tla da ni­je bi­lo po­tre­be mon­ti­ra­ti sve­tle­će am­pu­le ume­sto an­te­ne plov­ka od­no­sno iz­nad nje, ali je ona mo­ra­la bi­ti be­le bo­je da bi se la­ko mo­gao vi­de­ti sva­ki tr­zaj (ja to re­ša­vam ta­ko što na an­te­nu na­tak­nem be­li bu­žir za plov­ke ako je ši­ra ili ko­mad cev­či­ce šta­pi­ća za či­šće­nje uši­ju uko­li­ko je ta­nja).

ILI­JA JE PE­CAO NA PE­TLJAŠ OD 4 m, a ja na 2 m du­ži, i to na me­stu sa pe­šča­nim dnom, ko­je se od oba­le is­pr­va uko­so spu­šta, pa je na da­lji­ni Ili­ji­nog za­ba­ča­ja du­bi­na bi­la 2 m, dok je kod me­ne bi­la oko 3 m (i pe­cao sam na pre­la­zu ko­si­ne u ra­van deo). U od­no­su na to gde su nam se na­la­zi­li plov­ci, pri­ma­mu smo ba­ca­li oko po­la me­tra bli­že i 1 m uz­vod­no, a du­bi­nu smo na oba si­ste­ma od­me­ri­li ta­ko da udi­ce na­mam­če­ne cr­vi­ći­ma bu­du tek 1 do 3 cm iz­nad dna i da se oni mo­gu mak­si­mal­no pri­rod­no kre­ta­ti no­še­ni sna­gom (vr­lo spo­rog) to­ka.

IZ­BA­CI­LI SMO PO­LO­VI­NU HRA­NE od­mah, i to u ku­gla­ma ve­li­či­ne ma­njih po­mo­ran­dži, a po­tom smo od... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 644-)