Kad je teško, bacaj lako

To­kom le­ta je me­ta­bo­li­zam ve­ći­na gra­blji­vi­ca brz, pa se re­dov­no hra­ne, ali ne pre­ko ce­log da­na i na svim me­sti­ma, a u vr­lo to­ploj vo­di uglav­nom ni­su sklo­ne pre­te­ra­nom jur­ca­nju za ple­nom. To­me tre­ba pri­la­go­di­ti i iz­bor me­sta i tip i ve­li­či­nu va­ra­li­ca pa i na­čin vo­đe­nja. Je­dan od na­ših naj­u­spe­šni­jih kon­struk­to­ra si­li­kon­skih gla­vi­nja­ra for­mu­lu uspe­ha na­šao je u pri­stu­pu ko­ji se uobi­ča­je­no sma­tra naj­bo­ljim za pot­pu­no dru­ga­či­je uslo­ve, tj. za naj­hlad­ni­ji deo se­zo­ne!

S ob­zi­rom na dug pe­riod eks­trem­no vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra, a iz­ra­zi­to ni­skog ni­voa go­to­vo svih na­ših sta­ja­ćih i te­ku­ćih vo­da, pa i naj­ve­ćih rav­ni­čar­skih re­ka, za­i­sta ni­je pre­te­ra­no re­ći da je ovo iz­u­zet­no te­žak deo ri­bo­lo­vač­ke se­zo­ne, po­go­to­vo kad je reč o lo­vu gra­blji­vi­ca. Ve­ći­na mo­jih ko­le­ga va­ra­li­ča­ra ili je pri­vre­me­no pre­ki­nu­la se­zo­nu ili pe­ca sa­mo no­ću i even­tu­al­no u pr­vim ju­tar­njim i po­sled­njim pred­ve­čer­njim sa­ti­ma, a ne­ki su se pre­o­ri­jen­ti­sa­li na raz­ne va­ri­jan­te pe­ca­nja na pri­rod­ne mam­ce jer im se či­ni da je na ve­štač­ke go­to­vo ne­mo­gu­će ostva­ri­ti ne­ki iole bo­lji ulov.

ME­ĐU­TIM, MO­JE IS­KU­STVO SA TI­SE IZ PO­SLED­NJIH ne­ko­li­ko sed­mi­ca je pot­pu­no dru­ga­či­je, pa sam re­šio da ga po­de­lim sa va­ma, jer ve­ru­jem da je pri­men­lji­vo i na dru­gim vo­da­ma i da bi ta­kav pri­stup mo­gao mno­gi­ma do­ne­ti ulo­ve slič­ne oni­ma ka­kve smo mo­ji pri­ja­te­lji i ja ostva­ri­va­li to­kom ju­la.

Na­i­me, kao što sam pi­sao u Ri­bo­lo­vu u dva na­vra­ta, mi­nu­le zi­me sam sa ve­li­kim uspe­hom va­ra­li­ča­rio na Ti­si, i to pre sve­ga smu­đa ka­me­nja­ra, bu­co­va i »be­log« smu­đa, prem­da sam pri­tom do­bi­jao i po­ne­kog so­ma, ša­ra­na, štu­ku i ra­znu be­lu ri­bu, pri­me­nju­ju­ći pri­stup ko­ji bi se naj­kra­će mo­gao opi­sa­ti kao »50 po­sto«. U sva­kom od broj­nih iz­la­za­ka imao sam ulo­ve, ne­ret­ko i vi­še od tri vr­ste ri­ba, ba­ca­ju­ći du­plo lak­še gla­vi­nja­re od onih ko­je bi na kon­kret­nom me­stu ver­zi­ra­ni ri­bo­lo­vac upo­tre­bio u nor­mal­nim okol­no­sti­ma  Da­kle, ta­mo gde bi bi­lo re­zon­ski ko­ri­sti­ti va­ra­li­ce od 30-40 g da bi se do­se­glo dno i po­tom prid­ne­ni sloj vo­de te­melj­no pre­tra­žio, ja sam ko­ri­stio gla­vi­nja­re vla­sti­te iz­ra­de (Per­ca­max Dre­a­mlu­res) te­ške od 16 do 20 g. Na­rav­no, tre­ba­lo je sa­če­ka­ti ma­lo du­že da one stig­nu do dna i bi­ra­ti po­god­ne uglo­ve ba­ca­nja i vo­đe­nja, ali se to i te ka­ko is­pla­ti­lo, jer je upra­vo či­nje­ni­ca da ta­kve va­ra­li­ce to­nu znat­no spo­ri­je od te­žih bi­la glav­ni raz­log što su do­no­si­le re­gu­lar­ne ulo­ve ne sa­mo pre­da­to­ra već i tzv. mir­nih vr­sta, tj. ci­pri­ni­da.

SA LA­GA­NIM MAM­CI­MA NOR­MAL­NO je bi­lo da ko­ri­stim tan­ke upre­de­ne stru­ne i šta­po­ve iz­ra­zi­to ose­tlji­vih vr­ho­va, pa sam za lov na ma­nje gla­vi­nja­re upo­tre­blja­vao dvo­de­lac Zeck Swift od 2,25 m, te­ži­ne ba­ca­nja do 28 g, a za ne­što te­že va­ra­li­ce i si­tu­a­ci­je ka­da sam oče­ki­vao ve­će ri­be moj adut bio je Zeck Jig Saw od 2,7 m, ko­ji ba­ca do 50 g, ali je u od­no­su na de­kla­ri­sa­nu sna­gu tu­je sve kon­tak­te va­ra­li­ce. Mno­ge ko­le­ge ko­je su išle sa mnom pe­ca­le su na isti na­čin i uve­ri­le se u efi­ka­snost ta­kvog pri­stu­pa, dru­gi su ga sa­mi is­pro­ba­li i po­tom če­sto pri­hva­ta­li, ali je bi­lo, na­rav­no, i onih skep­tič­nih, ko­ji su me ube­đi­va­li da sam ri­bu hva­tao ne zbog nje­go­ve efi­ka­sno­sti već za­to što sam, ka­ko su oni tvr­di­li, na­šao zi­mov­nik, tj. ta­ko ve­li­ku kon­cen­tra­ci­ju ri­be da sam je, po nji­ho­vom mi­šlje­nju, mo­gao hva­ta­ti na bi­lo ko­ju va­ra­li­cu, ne­za­vi­sno od nje­ne ve­li­či­ne, te­ži­ne, ra­da i de­ko­ra.

ZBOG PO­SLED­NJE PO­ME­NU­TIH SAM JE­DVA če­kao le­to, ka­ko bih mo­gao da di­rekt­no pro­ve­rim svo­ju te­zu o fi­no­ći pri­stu­pa kao ključ­nom fak­to­ru uspe­ha. Na­sta­vio sam za­to da to­kom ju­la, na Ti­si i oko Ža­balj­skog mo­sta i kod  be­čej­ske bra­ne, pe­cam na go­re­o­pi­sa­ni »zim­ski« na­čin... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 642-)