Spor početak i furiozan kraj

Ne­pred­vi­dlji­vost Sa­ve kao fi­de­ra­škog te­re­na još jed­nom je po­tvr­đe­na. U ju­tar­njim sa­ti­ma je ri­ba ra­di­la ve­o­ma lo­še i či­ni­lo se da ne­će bi­ti mo­gu­će pod­sta­ći je da se in­ten­ziv­no hra­ni, a on­da se si­tu­a­ci­ja, s po­ra­stom tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha i vo­de, pot­pu­no pro­me­ni­la

Ko­nač­no su sre­di­nom mar­ta na­stu­pi­li lep­ši da­ni, a to bu­đe­nje pro­le­ća je i kod mno­gih od nas pro­bu­di­lo že­lju za ri­bo­lo­vom po­sle po­du­že zi­me. Isti­na, ja sam tu pri­nud­nu pa­u­zu pre­kra­tio sa dva uspe­šna iz­la­ska na vo­du – na ka­nal DTD kod Ba­ča (o če­mu sam pi­sao pre ne­ko­li­ko bro­je­va) i pro­šle ne­de­lje na je­ze­ro Josyda, gde sam pe­cao me­tod pri­stu­pom. Za tre­ći ovo­go­di­šnji iz­la­zak iz­bor je pao na Sa­vu kod Obre­nov­ca, tač­ni­je na po­zna­to iz­le­ti­šte Za­bran, tj. na pon­ton re­sto­ra­na Sav­ski ku­tak (či­ji je vla­snik pri­ja­telj dru­ga­ra s ko­jim sam ta­mo oti­šao).

Ima­li smo sre­će s vre­me­nom, bu­du­ći da je ju­tro bi­lo pre­le­po, bez ve­tra i s tem­pe­ra­tu­rom od 10 ste­pe­ni, pa nam je uži­va­nje u star­tu bi­lo za­ga­ran­to­va­no, ka­ko god da ri­ba bu­de ra­di­la. A do kra­ja, upr­kos ne­što »spo­ri­jem« po­čet­ku, ra­di­la je čak vr­lo do­bro.

Na po­zi­ci­ju smo sti­gli oko 6,30 č i la­ga­no po­če­li sa iz­no­še­njem stva­ri iz ko­la i po­sta­vlja­njem opre­me.

VE­ČE PRE RI­BO­LO­VA SAM PRI­PRE­MIO pri­hra­nu, ne sa­mo za­to da ne bih na pe­ca­nju gu­bio vre­me na to, već i za­to da bi ona rav­no­mer­no upi­la vo­du, tj. da bi i sit­ni­je i krup­ni­je če­sti­ce na­bu­bri­le u do­volj­noj me­ri da sme­sa bu­de od­go­va­ra­ju­će kon­zi­sten­ci­je i pri­vlač­na za ri­bu.

Na­pra­vio sam je od me­ša­vi­ne tri hra­ne Cham­pion Feed. Za osno­vu sam uzeo 2 kg pri­ma­me Won­der He­avy, ko­ja je pri­lič­no te­ška, što se i iz nje­nog ime­na mo­že za­klju­či­ti, a uz to je sred­nje krup­ne gra­nu­la­ci­je, s mno­go mr­vlje­nih pe­le­ta i krup­no mle­ve­nih ži­ta­ri­ca. Ka­ko su mi ci­lja­ne ri­be pre sve­ga bi­le plo­ti­ca i šlji­var, dru­gi sa­sto­jak bio je ki­lo­gram sme­se Gros Gar­don – pri­ma­me s iz­ra­že­nom za­čin­skom aro­mom, pre­vas­hod­no na­me­nje­ne lo­vu plo­ti­ce i bo­dor­ke, a tre­ći 1 kg Vo­orn Gar­don, ta­ko­đe sred­nje gra­nu­la­ci­je, ali s do­sta pli­va­ju­ćih če­sti­ca, ko­je se na­kon krat­kog bo­rav­ka na dnu bla­go po­di­žu i no­še­ne vo­de­nom stru­jom na pri­ma­mu skre­ću pa­žnju i ri­bi ko­ja je do­sta niz­vod­no od hra­ni­li­šta, ma­me­ći je da kre­ne za tim mi­ri­snim i uku­snim tra­gom i do­đe tu gde je če­ka­ju na­še na­mam­če­ne udi­ce. Na sa­mom kra­ju, na sve to sam do­dao tro­boj­ne hleb­ne mr­vi­ce – da bih sme­su uči­nio još vi­zu­el­no pri­vlač­ni­jom, te pe­le­te od 2 mm – kao kon­kret­ni­ji za­lo­gaj za ri­bu ko­ja do­đe na hra­ni­li­šte.

NA­KON NA­ME­ŠTA­NJA »PLAT­FOR­ME« i osta­log pri­bo­ra, po­sve­tio sam se tra­že­nju da­lji­ne na ko­ju ću pla­si­ra­ti si­ste­me. Ka­ko je ivi­ca stra­ne spla­va sa ko­je smo lo­vi­li bi­la uda­lje­na 12-13 m od oba­le, re­šio sam da za­ba­cu­jem na da­lji­nu od 23 m, tj. ukup­no oko 35 m od oba­le, u zo­nu  du­bi­ne 5 m, gde je ka­ve­zna hra­ni­li­ca s ote­ža­njem od 120 g dr­ža­la si­stem na že­lje­nom me­stu na dnu.

Ovog pu­ta sam pe­cao na kom­plet sa­sta­vljen od 4 m du­gog šta­pa Pre­ston Ascen­sion, te­ži­ne ba­ca­nja 120 g, s iz­men­lji­vim vr­hom sna­ge 140 g (5 oz) i ma­ši­ni­ce Pre­ston Ex­tre­mity 620, na či­joj je špul­ni kao osnov­na stru­na bi­la ple­te­ni­ca de­blji­ne 0,12 mm.

Ko­ri­stio sam kla­sič­ni kli­zni si­stem, ali s fi­der gu­mom iz­me­đu osnov­ne stru­ne i pred­ve­za. Na­pra­vio sam ga ta­ko što sam na »ko­nac« pr­vo na­vu­kao kop­ču na ko­ju ću mon­ti­ra­ti hra­ni­li­cu, pa is­pod nje gu­me­ni sto­per, a on­da na kraj kon­ca 12-13 cm du­go par­če fi­der gu­me, za či­ji sam pred­nji kraj ve­zao 90 cm du­go par­če naj­lon­skog pred­ve­za de­blji­ne 0,15 mm sa udi­com Gu­ru Fe­e­der Spe­cial, ve­li­či­ne 18. Gu­ma u ovom slu­ča­ju slu­ži da amor­ti­zu­je tr­za­je ri­be to­kom bor­be, jer bi bez to­ga is­te­glji­vost sa­mog pred­ve­za bi­la ne­do­volj­na da kom­pen­zu­je ukup­nu kru­tost si­ste­ma či­ji naj­ve­ći deo či­ni prak­tič­no ne­te­glji­va upre­de­na stru­na, pa bi udi­ca če­sto pro­se­ca­la usta ri­be i ima­li bi­smo sla­bu re­a­li­za­ci­ju, tj. ve­li­ki broj je­din­ki iz­gu­blje­nih to­kom bor­be.

OD MA­MA­CA SAM SPRE­MIO BE­LE I OBO­JE­NE... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 633-)