Gosti iz ribnjaka

Ova se­zo­na je ša­ran­dži­ja­ma na Du­na­vu do­ne­la sasvim osoben iza­zov – to­kom pro­leć­nih po­pla­va, iz vi­še rib­nja­ka u Slo­vač­koj i Ma­đar­skoj i iz ne­kih u Sr­bi­ji po­be­gla je ogrom­na ko­li­či­na ša­ra­na go­la­ća. Oni već me­se­ci­ma od­lič­no ra­de na ve­li­kom de­lu to­ka Du­na­va kroz na­šu ze­mlju, od Bez­da­na do Go­lup­ca, pa i kod Sme­de­re­va, gde ih uspe­šno pe­ca naš sa­rad­nik Ivan Mi­lo­va­no­vić Mu­ki.

Te­ku­ću se­zo­nu na Du­na­vu od ula­ska u na­šu ze­mlju pa sko­ro do po­čet­ka Đer­dap­ske kli­su­re obe­le­ži­la je pra­va na­je­zda ša­ra­na go­la­ća, ko­ji su se či­ta­vog le­ta ja­vlja­li na sko­ro svim iole iz­gled­ni­jim te­re­ni­ma za lov ci­pri­ni­da, ka­ko pri ci­lja­nom lo­vu ša­ra­na na hra­nje­nim me­sti­ma, ta­ko i pri pe­ca­nju ba­bu­ške i be­le ri­be, na­ro­či­to du­bin­skim me­to­dom sa hra­ni­li­com. Go­to­vo je si­gur­no da su to ri­be ko­je su to­kom ve­li­kog jun­skog po­plav­nog ta­la­sa po­be­gle iz rib­nja­ka u gor­njem to­ku Du­na­va, a o ko­joj ko­li­či­ni je reč ri­bo­lov­ci mo­gu sa­mo da na­ga­đa­ju.

 – Ne smem ni da za­mi­slim ko­li­ku su šte­tu pre­tr­pe­li ta­kvi rib­nja­ci. Go­la­ći su se ovog le­ta na sme­de­rev­skim te­re­ni­ma pe­ca­li če­šće ne­go ika­da ra­ni­je. Sa­mo sam ih ja uhva­tio pre­ko tri­de­set, a od ko­le­ga iz dru­gih me­sta čuo sam da je slič­no bi­lo na ve­li­kom de­lu to­ka Du­na­va, od Bez­da­na do Ve­li­kog Gra­di­šta – ka­že Ivan Mi­lo­va­no­vić Mu­ki, naš do­pi­snik iz Sme­de­re­va, ko­ji je pr­vog ovo­go­di­šnjeg rib­njač­kog ša­ra­na ulo­vio po­čet­kom ju­la, dok je pe­cao ba­bu­šku.

Taj pe­riod obe­le­ži­li su po­vi­šen vo­do­staj i za­mu­će­na vo­da, pa se »ka­raš« ja­vljao bli­zu oba­le. Ali, uz mno­štvo krup­nih ba­bu­ški, Mu­ki je u pr­voj po­lo­vi­ni ju­la pre­va­rio i de­se­tak go­la­ća.

– Pr­ve sam do­bio na cr­vi­će, ali su se ka­sni­je ja­vlja­li i na ku­ku­ruz, duž ce­le sme­de­rev­ske oba­le. U to vre­me, na udi­cu su do­la­zi­li pri­mer­ci te­ški od 1,5 do 2,5 kg, a osim na du­bin­ku sa hra­ni­li­com, pe­ca­li su se i na plo­vak, bli­zu oba­le, na ve­ći­ni sme­de­rev­skih re­vi­ra. Ka­ko se vo­da bi­stri­la, ri­ba se po­me­ra­la da­lje od oba­le, gde su po­če­li da se ja­vlja­ju i ve­ći pri­mer­ci. Me­đu­tim, pri­me­tio sam da su go­la­ći na­sta­vi­li da se za­dr­ža­va­ju u ne­što pli­ćim zo­na­ma i če­sto su bi­li po­me­ša­ni sa ba­bu­ška­ma, za raz­li­ku od di­vlja­ka, ko­ji su, kao i obič­no, za­šli du­blje i za­u­ze­li me­sta sa pa­nje­vi­ma i gra­njem – na­vo­di Ivan, ko­ji je ve­ći­nu rib­njač­kih ša­ra­na do­bio na po­zi­ci­ja­ma du­bo­kim do 5-6 me­ta­ra... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 334, od 11.10.2013.)