Bandar na steroidima

Pirka je u Jadranu vrlo brojna, ali je jedan od njegovih stanovnika koji su većini specijalista za morski ribolov gotovo sasvim nezanimljivi, pre svega zato što joj je prosečna lovna veličina mala u poređenju s mnogim drugim vrstama. No ta za svoju veličinu veoma snažna riba ljubiteljima ultralakog varaličarenja može pružiti istinsko uživanje

U po­sled­nje tri go­di­ne me je pri­ja­telj Pre­ža, s ko­jim če­sto idem u ri­bo­lov ši­rom Sr­bi­je, po­vre­me­no na­go­va­rao da mu se pri­dru­žim ka­da se van tu­ri­stič­ke se­zo­ne za­pu­ti u Bo­ku Ko­tor­sku na par da­na ka­ko bi mi­ni-od­mor is­kom­bi­no­vao s ri­bo­lo­vom. Pri­tom mu je glav­ni ar­gu­ment bio taj da ću se s ob­zi­rom na svo­ju sklo­nost ka ul­tra­la­kom va­ra­li­ča­re­nju sko­ro si­gur­no na­u­ži­va­ti, jer ne­da­le­ko od Ora­hov­ca (na­se­lja ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra uda­lje­nog od Ko­to­ra) u pri­o­ba­lju ima mno­go pir­ki, ko­je on iz ka­ja­ka re­dov­no uspe­šno lo­vi, naj­če­šće na 4 do 6 cm du­ge vo­ble­re. Po­čet­kom no­vem­bra ko­nač­no su se koc­ki­ce slo­ži­le ta­ko da sam mo­gao da mu se pri­dru­žim i ne­ko­li­ko da­na po­sle iz­la­ska pro­šlog bro­ja Ri­bo­lo­va nas dvo­ji­ca smo ka­ja­ci­ma kre­nu­li u po­tra­gu za pir­ka­ma.

PRE­DRAG JE I OVOG PU­TA FOR­SI­RAO vo­ble­re i le­po se na­pe­cao na njih, a ja sam re­šio da naj­pre pro­bam s ma­lim si­li­kon­ci­ma ne bih li pro­ve­rio ute­me­lje­nost broj­nih pri­ča o to­me ka­ko se na njih ta ri­ba iz­u­zet­no do­bro lo­vi, a i da bi­smo ima­li osnov za po­re­đe­nje efi­ka­sno­sti te dve vr­ste ve­štač­kih ma­ma­ca. Za­to sam naj­pre uz oba­lu od­ve­slao ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra od Ora­hov­ca ka Ri­snu, pa na kop­ču na kra­ju flu­o­ro­kar­bon­skog pred­ve­za oka­čio džig udi­cu VMC 9147, ve­li­či­ne 4, s na­li­ve­nom okru­glom olov­nom gla­vom te­ži­ne 5 g, na ko­joj je od pret­hod­ne ve­če­ri (ka­da smo iz ka­ja­ka pod sve­tlo­šću mo­der­nog »fe­ra­la« lo­vi­li šnju­re­ve) bio še­dić Ke­i­tech Easy Shi­ner od 5 cm, s ma­sli­na­stim le­đi­ma i be­lim sto­ma­kom.

Za­ba­cio sam i pu­stio džig da po­to­ne do dna, na du­bi­nu od oko 3 m. Mal­te­ne čim sam ga po­kre­nuo, imao sam od­se­čan uda­rac, ali mo­men­tal­no da­ta kon­tra oti­šla je u pra­zno, pa sam na­sta­vio s vo­đe­njem. U tom za­ba­ča­ju vi­še ni­je bi­lo na­pa­da, a ka­da sam iz­va­dio va­ra­li­cu iz mo­ra, vi­deo sam i za­što – iz­u­zet­no me­ka­na gu­ma od ko­je je Easy Shi­ner na­pra­vljen ni­je iz­dr­ža­la pr­vi kon­takt s oštrim zu­bi­ći­ma i rep­ne pa­pu­či­ce vi­še ni­je bi­lo. Shva­tio sam istog tre­nut­ka da bi na­sta­vak pe­ca­nja na tu va­ra­li­cu bio be­smi­sle­no ba­ca­nje pa­ra, jer bi ki­da­nja re­po­va bi­la vr­lo uče­sta­la, pa sam na istu udi­cu od­mah na­ta­kao jed­nog od po­sled­njih še­di­ća od in­du­strij­skog si­li­ko­na ko­je sam pre mno­go go­di­na do­bio od svog pri­ja­te­lja Dra­ga­na Ra­do­je­vi­ća, jed­nog od pi­o­ni­ra u pra­vlje­nju ta­kvih va­ra­li­ca kod nas (ko­ji se ti­me ba­vio još po­čet­kom osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka). Taj ma­te­ri­jal mno­go je tvr­đi i ži­la­vi­ji od svih vr­sta me­ke gu­me ko­je se da­nas ko­ri­ste, a ka­da je ko­ren re­pa do­volj­no ta­nak, va­ra­li­ce ra­de i pri sa­svim spo­rom vo­đe­nju. To je bio pun po­go­dak jer sam već u sle­de­ćem za­ba­ča­ju imao le­pu pir­ku, te­šku mo­žda i dve­sto­ti­nak gra­ma, ko­ja se ener­gič­no bo­ri­la.

NA­KON ŠTO SAM U SVA­KOM OD na­red­nih 4-5 za­ba­ča­ja imao bar je­dan uda­rac (ne­kad dok je va­ra­li­ca mi­ro­va­la na dnu, a ne­kad pri la­ga­nom sko­ko­vi­tom vo­đe­nju tik iz­nad nje­ga) i uhva­tio još dve pir­ke, re­kao sam se­bi da iz­gle­da da ni­sam po­gre­šio što sam po­sle vi­še od 20 go­di­na po­no­vo do­šao u Bo­ku.

A ta­da sam od­lu­čio da pro­bam da još in­ten­zi­vi­ram do­ži­vljaj, pa sam na ra­ni­je na­pra­vlje­nu boč­nu pe­tlju na pred­ve­zu (pe­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra iz­nad kra­ja si­ste­ma) do­dao 10 cm dug boč­ni pred­vez, ta­ko­đe od flu­o­ro­kar­bo­na preč­ni­ka 0,235 mm, s udi­com VMC Che­boo Lock ve­li­či­ne 6, bez ika­kvog ote­ža­nja, na ko­ju sam oka­čio še­di­ća For­max At­tack Sha­ker od 5 cm, s be­lim sto­ma­kom i le­đi­ma obi­la­to po­su­tim raznobojnim šljo­ki­ca­ma. Ta kom­bi­na­ci­ja va­ra­li­ca do­ne­la mi je u na­red­nih dva­de­se­tak za­ba­ča­ja ve­li­ki broj uda­ra­ca i ne­ko­li­ko pu­ta po dve ulo­vlje­ne pir­ke isto­vre­me­no. Is­pr­va su se ti »du­pli ulo­vi« de­ša­va­li spon­ta­no, ali sam ubr­zo shva­tio da mo­gu i ci­lja­no da ih ostva­ru­jem... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 624-)