Kapitalci ko na traci

Za relativno kratko vreme, svestrani ribolovac postao je ekspert za lov šarana, između ostalog zahvaljujući tome što svake godine dvestotinak dana provodi na omiljenom mestu, na kom hvata desetine velikih šarana i sve ih vraća u vodu

Ovo je ma­la pri­ča o jed­nom ve­li­kom za­lju­blje­ni­ku u pri­ro­du i sjaj­nom pe­ca­ro­šu, ko­ji se po­sled­njih go­di­na pot­pu­no po­sve­tio lo­vu ša­ra­na. Ni­ko­la Du­kić iz Ti­te­la, ko­me je sa­da 40 le­ta, za­vo­leo je ri­bo­lov još kao de­čak. Is­pr­va je s dru­ga­ri­ma na Ti­si hva­tao de­ve­ri­ke, ba­bu­ške, šlji­va­re i dru­gu sit­ni­ju ri­bu, uglav­nom na gli­stu i kla­sič­ne du­bin­ke. Za­tim je iz­ve­sno vre­me va­ra­li­ča­rio štu­ke i smu­đe­ve, do­bi­ja­ju­ći i po­ne­ko som­če, da bi pre sa­mo se­dam go­di­na po­stao ša­ran­dži­ja. Me­đu­tim, vre­me ni­je gu­bio – u di­rekt­nim kon­tak­ti­ma upi­jao je zna­nja sta­ri­jih ko­le­ga, či­tao sve što bi mu do­šlo do ru­ku i po­tom to pro­ve­ra­vao u prak­si, pa­žlji­vo ana­li­zi­ra­ju­ći sva­ki iz­la­zak i ulov, pa je na taj na­čin ste­kao ve­li­ko is­ku­stvo u pe­ca­nju ti­skih ša­ra­na.

DA­NAS S PU­NIM PRA­VOM mo­že da ka­že da se u ri­bo­lo­vu ne osla­nja na sre­ću ne­go sa­mo na zna­nje, ve­šti­nu i upor­nost, bu­du­ći da to­kom se­zo­ne na re­ci pro­ve­de i pre­ko 200 da­na! Iz­van­red­no či­ta vo­du i pom­no pra­ti kre­ta­nje ša­ra­na u raz­li­či­tim go­di­šnjim do­bi­ma i po ra­znim vo­do­sta­ji­ma, kon­stant­no na­sto­je­ći da utvr­di i pra­vil­no­sti u po­na­ša­nju te ri­be za­vi­sno od tem­pe­ra­tu­re vo­de i nje­ne pro­vid­no­sti, va­zdu­šnog pri­ti­ska i me­se­če­vih me­na – pri­me­tio je ta­ko da je naj­vi­še ka­pi­tal­nih je­din­ki upe­cao to­kom me­na mla­dog i pu­nog me­se­ca.

NA­RAV­NO, PO­SEB­NU PA­ŽNJU NI­KO­LA PO­SVE­ĆU­JE pri­hra­nji­va­nju oda­bra­nog me­sta. S hra­nje­njem po­či­nje ne­ko­li­ko da­na pre pr­vih iz­la­za­ka u se­zo­ni (kra­jem zi­me), da bi na­sta­vio pred sam kraj lo­vo­sta­ja i on­da re­dov­no do­hra­nji­vao po­zi­ci­ju do kra­ja no­vem­bra, do ka­da naj­če­šće lo­vi. Sme­sa ko­ju ba­ca u vo­du sa­sta­vlje­na je naj­ve­ćim de­lom od sta­rog ku­va­nog ku­ku­ru­za; u njoj ima i ku­ku­ru­za še­ćer­ca, te ma­njih ko­li­či­na ti­gro­vog ora­ha i boj­li­ja, či­ju aro­mu me­nja za­vi­sno od go­di­šnjih do­ba, a ko­je ko­ri­sti i kao ma­mac (vi­di okvir »Boj­li­ji«).

IN­TE­RE­SANT­NO JE NJE­GO­VO za­pa­ža­nje da ka­pi­tal­ni ša­ra­ni na Ti­si naj­če­šće uda­ra­ju pre pod­ne, a da ve­o­ma do­bro zna o če­mu go­vo­ri i šta ra­di, ne­sum­nji­vo po­ka­zu­ju po­sled­nje broj­ke. Od 16. sep­tem­bra do 11. no­vem­bra, ka­da je pot­pi­snik ovog tek­sta raz­go­va­rao s njim ra­di pro­ve­re in­for­ma­ci­ja ko­je će­mo ob­ja­vi­ti, Du­kić je ulo­vio jed­nog ša­ra­na od 4,7 kg, če­ti­ri ko­ma­da te­ška iz­me­đu 5 i 7 kg, dva od 8 kg, šest ri­ba ko­je su ima­le iz­me­đu 9 i 10 kg, te čak 12 ka­pi­ta­la­ca ko­ji su me­ri­li od 10 do 16 kg, a uz to mu je šest krup­nih ri­ba spa­lo... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 624-)