Lagano nestajanje ispod lišća

Pra­vi­lo da u ri­bo­lo­vu ne­ma pra­vi­la po­tvr­di­lo se i po­čet­kom ove je­se­ni, na vi­še vo­da u oko­li­ni Be­o­gra­da, na ko­ji­ma je naš sa­rad­nik u vi­še iz­la­za­ka uspe­šno te­sti­rao no­vi pri­stup lo­vu ša­ra­na i ba­bu­ške i ve­o­ma če­sto od­lič­no pro­la­zio

Pret­hod­ne dve go­di­ne, u ok­to­bru sam svo­je ri­bo­lo­vač­ke sno­ve sa­njao da­le­ko od svog (Pan­če­vač­kog) ri­ta. Ove go­di­ne, me­đu­tim, ži­vot je hteo da je­sen pro­ve­dem baš na tom me­ni do­bro zna­nom te­re­nu. Mi­holj­sko le­to je od­gre­ja­lo u svoj svo­joj le­po­ti i ras­ko­ši, sa­mo s ma­lo ki­še na po­čet­ku i ne­ko­li­ko da­na ko­ša­ve na­kon to­ga, pa je po­nov­no is­pi­ti­va­nje omi­lje­nih vo­da i za­go­net­ki ko­je one kri­ju naj­ve­ćim de­lom pro­te­klo u mal­te­ne ide­al­nim uslo­vi­ma. 

OT­PRI­LI­KE NE­KA­KO NA SA­MOM PO­ČET­KU ovog ni­za ok­to­bar­skih ri­bo­lov­nih iz­la­za­ka, za ka­fan­skim sto­lom jed­ne lo­kal­ne bir­ti­je, uz »zi­dar­sko« pi­vo, pri­ja­telj mi da­de re­cept za je­dan spe­ci­fi­čan ša­ran­ski »spod«, ko­ji bi tre­ba­lo da je efi­ka­san u ovom pe­ri­o­du ka­da se plit­ki ka­na­li i ba­re po­la­ko hla­de i bi­stre, a ri­ba u nji­ma ni­je pre­vi­še za­in­te­re­so­va­na za ku­va­ni ku­ku­ruz, pa joj va­lja po­nu­di­ti ne­što la­ga­ni­je i sup­til­ni­je, tj. ra­zno sit­ni­je ku­va­no zr­ne­vlje. Ja sam ra­ni­je ku­va­nom ku­ku­ru­zu do­da­vao še­će­rac, dok ni­sam shva­tio da je to to­tal­no kon­tra­pro­duk­tiv­no jer pri­vu­če cver­gla­ne, ko­jih se po­sle čo­vek ni­ka­ko ne mo­že re­ši­ti. In­struk­ci­je su bi­le ja­sne i ne­dvo­smi­sle­ne.

VEĆ SLE­DE­ĆEG DA­NA BA­CIO sam se na ku­va­nje te za me­ne no­ve pri­ma­me u ko­tli­ću i po­sle ne­ko­li­ko sa­ti ra­da imao sam pri­pre­mlje­nu me­ša­vi­nu ra­znog zr­ne­vlja ko­jom ću u na­red­nom pe­ri­o­du pri­hra­nji­va­ti ri­bu, do­la­ze­ći po­tom na oda­bra­na me­sta da vi­dim ka­ko re­a­gu­je. To iš­če­ki­va­nje tre­nut­ka pe­ca­nja je ne­što što mo­gu raz­u­me­ti sa­mo ri­bo­lov­ci, kao i mu­ke, ne­kad slat­ke a ne­ka­da baš i ne, oko iz­bo­ra me­sta. Is­po­sta­vi­lo se da je ne­gde bi­lo mno­go tra­ve, ko­ju je tre­ba­lo či­sti­ti, a na po­je­di­nim ka­na­li­ma od ko­jih sam imao naj­ve­ća oče­ki­va­nja vo­do­staj je bio su­vi­še ni­zak i ni­je bi­lo uslo­va za nor­ma­lan ri­bo­lov.

ZA­VI­SNO OD TE­RE­NA I OČE­KI­VA­NE RI­BE, pe­cao sam na pe­calj­ke ili te­le meč šta­po­ve. Plov­ci su bi­li od tr­ske ili gu­šči­jeg pe­ra, mo­je iz­ra­de i no­si­vo­sti 2 gra­ma, dok sam osta­le ele­men­te si­ste­ma bi­rao shod­no to­me ko­li­koj sam se ri­bi na­dao. Ta­mo gde sam oče­ki­vao sit­ni­ju, osnov­ni naj­lon bio je de­blji­ne 0,20 mm, pred­vez preč­ni­ka 0,16 mm, a ko­va­na udi­ca ve­li­či­ne 12; za krup­ni­ju sam na naj­lon pro­me­ra 0,23 mm di­rekt­no ve­zi­vao ko­va­ni­ce ve­li­či­ne 10,  ne ko­ri­ste­ći pred­vez.

NA SVA­KOM ME­STU, PRE PR­VOG ti­tra­ja plov­ka, bi­lo je mno­go pre­i­spi­ti­va­nja. Jed­no od naj­ve­ćih bi­lo je ko­ji ma­mac po­nu­di­ti ri­bi, pa sam uvek no­sio sve što sam ma­kar i po­mi­slio da bi ri­bi mo­glo bi­ti in­te­re­sant­no. Mo­ra­lo se stal­no eks­pe­ri­men­ti­sa­ti, a ne­ka­da i kom­bi­no­va­ti. De­ša­va­lo se, pri­me­ra ra­di, da se na... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov 623-)