Vobleri u jesenji sumrak

Va­ra­li­ča­re­nje smu­đa na re­ka­ma ši­ro­kim tek ne­ko­li­ko de­se­ti­na me­ta­ra ni­je mno­go dru­ga­či­je od onog na na­šim naj­ve­ćim rav­ni­čar­skim te­ku­ći­ca­ma, ali ima i ne­ke spe­ci­fič­no­sti. Kao i svu­da dru­gde, osnov­no je pro­na­ći do­bru po­zi­ci­ju, iza­zov­nu va­ra­li­cu i njoj pri­me­re­nu pre­zen­ta­ci­ju

Ka­da se po­me­ne va­ra­li­ča­re­nje smu­đa, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca naj­pri­je po­mi­sli na ve­li­ke ri­je­ke, kao što su Du­nav, Sa­va i Ti­sa. To je i nor­mal­no, bu­du­ći da one ima­ju zna­čaj­ne po­pu­la­ci­je te ri­be, ko­ja u nji­ma i mo­že mno­go da na­ra­ste za­hva­lju­ju­ći ve­li­kom ži­vot­nom pro­sto­ru i obi­lju pri­rod­ne hra­ne. Ri­je­ka Vr­bas, na ko­joj ja lo­vim smu­đa, ni­je ma­la (pro­sječ­ni pro­tok joj je 33m³/sec), ali ni­je ni ve­li­ka kao go­re na­ve­de­ne, pa u mom kra­ju (tj. u oko­li­ni ušća ove ri­je­ke) mno­ge ko­le­ge ko­je lov te vr­ste za­ni­ma ra­di­je od­la­ze na obli­žnju Sa­vu za­to što je ri­ba u njoj krup­ni­ja, a i za­to što su usljed ve­će broj­no­sti raz­li­či­tih te­re­na mo­guć­no­sti za ri­bo­lov ra­zno­vr­sni­je. Oni ko­ji se od­lu­če na Vr­ba­su pe­ca­ti ovu ri­bu uglav­nom ko­ri­ste pri­rod­ne mam­ce (naj­če­šće fi­let), ali ima i ne­što nas ko­ji va­ra­li­ča­ri­mo (uz­gred, ja već du­ži niz go­di­na naj­vi­še lo­vim štu­ku, ali sam od pri­je ne­ko­li­ko se­zo­na po­čeo da na va­ra­li­ce lo­vim i so­ma, a po­tom i da deo vre­me­na po­sve­ćujem nad­mu­dri­va­nju sa smu­đem).

PRI­ROD­NI AREAL SMU­ĐA u ri­je­ci Vr­bas se­že či­ta­vim to­kom kroz sr­bač­ku pa čak i lak­ta­šku op­šti­nu, a po tvrd­nja­ma ne­kih ko­le­ga po­ne­ki smuđ mo­že da se ulo­vi i znat­no uz­vod­ni­je, čak i u cen­tru Ba­nja­lu­ke, dok vje­štač­ki une­ta po­pu­la­ci­ja ove gra­blji­vi­ce po­sto­ji u aku­mu­la­ci­ji Bo­čac. Ja smu­đa lo­vim u do­njem to­ku, tač­ni­je na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne Sr­bac, da­kle oko 40 km sje­ver­no od Ba­nja­lu­ke, kod se­la Li­lić i Raz­boj Li­jev­čan­ski (u kom i ži­vim). Iz­gled­na mje­sta za ovog pre­da­to­ra na Vr­ba­su ni­je te­ško pro­na­ći. Uglav­nom su to du­blji dje­lo­vi sa što vi­še po­to­plje­nih pa­nje­va i sta­rih kla­da, te s ne pre­vi­še br­zim pro­to­kom, is­pod ko­jih se pro­te­žu pje­šča­ni spru­do­vi.

LO­VIM IS­KLJU­ČI­VO SA OBA­LE I NAJ­BO­LJE pro­la­zim u sep­tem­bru i ok­to­bru, ali ako su uslo­vi do­bri, de­ša­va se da se špic se­zo­ne (tj. do­ba kad se ostva­ru­ju naj­bo­lji re­zul­ta­ti) pro­du­ži i na no­vem­bar. Po­seb­no su iz­da­šni pe­ri­o­di... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br 622, od 25.10.2024.-)