Samo lagano

U iš­če­ki­va­nju je­se­njeg cu­ga be­le ri­be u do­njem to­ku Du­na­va kroz Sr­bi­ju broj­ni ri­bo­lov­ci sva­ko­dnev­no pe­ca­ju ra­znim teh­ni­ka­ma, pa i na fi­der. Mno­gi se ža­le da ri­ba ni­je pri ape­ti­tu, ali to mo­žda i ni­je slu­čaj, jer ima i vr­lo do­brih ulo­va ka­da se ko­ri­ste fi­ni pri­bor, ose­tlji­vi si­ste­mi, sit­ni mam­ci i do­bro oda­bra­na pri­ma­ma

Ne­kad sam ma­štao o to­me da pra­vim pri­ma­mu za ri­bo­lov, ka­ko bi dru­gi ra­di­li a ja uži­vao u po­slu i pe­cao još vi­še ne­go do ta­da. Na­kon če­ti­ri go­di­ne ot­ka­ko se pr­vi deo tog mog sna ostva­rio, u si­tu­a­ci­ji sam da ra­dim vi­še ne­go ika­da, a da dru­gi pe­ca­ju, ali mi zbog to­ga i ni­je žao, jer smo za MS For­mu­la pri­ma­me i kom­po­nen­te do­bi­li mno­go po­hva­la od za­do­volj­nih ri­bo­lo­va­ca i već sa­ra­đu­je­mo s tri­de­se­tak rad­nji ši­rom Sr­bi­je, što je do­bar do­kaz da smo na pra­vom pu­tu. A ja sam po­sle tač­no go­di­nu da­na sre­di­nom sep­tem­bra us­peo da u mi­ni­mal­nom vre­men­skom raz­ma­ku dva da­na pro­ve­dem pe­ca­ju­ći na sjaj­nom te­re­nu na Du­na­vu kod Pra­ho­va.

ME­NE I MOG BRA­TA ALEK­SU, s ko­jim sam na Ti­mo­ku kao de­te hva­tao ve­li­ke sko­ba­lje, a sti­ca­jem ra­znih okol­no­sti pu­nih pet go­di­na ni­smo bi­li za­jed­no na pe­ca­nju, do­če­kao je jak ve­tar, ko­ji je uz in­for­ma­ci­je da se pret­hod­nih da­na ri­ba tu ve­o­ma sla­bo ja­vlja­la sva­ka­ko bio glav­ni raz­log što se na oba­li na ina­če ve­o­ma po­se­će­nom de­lu re­ke tek tu i ta­mo na­šao po­ne­ki ko­le­ga.

Ko­li­ko sam mo­gao da vi­dim, ve­ći­na dru­gih ri­bo­lo­va­ca se mu­či­la da po­ne­što uhva­ti, ali smo se mi na­u­ži­va­li. Iako je, na­i­me, ve­li­ki i moć­ni Du­nav na ovom me­stu pre­pun ri­be, ni ov­de se ne mo­že uvek pe­ca­ti po jed­nom usvo­je­nom ša­blo­nu i oče­ki­va­ti ulov. Kon­kret­no, na ovom te­re­nu mno­gi mi­sle da je je­di­no što da­je re­zul­tat snop cr­va na udi­ci ve­li­či­ne 8 ili 10, u kom­bi­na­ci­ji sa hra­ni­li­ca­ma te­ži­ne iz­me­đu 120 i 150 gra­ma, za­ba­če­nim što je mo­gu­će da­lje. A to ne do­no­si uspeh uvek, što me­ni, u ovom slu­ča­ju, i ni­je bit­no jer ni­ka­da na ovom te­re­nu ne pe­cam na taj na­čin, pa to ni­sam či­nio ni ovom pri­li­kom.

OKO PO­LA SA­TA PO­TRO­ŠIO SAM na te­melj­no son­di­ra­nje dna, ali mi se to i te ka­ko is­pla­ti­lo, jer sam pro­na­šao ivi­cu ka­na­la, na ko­joj je sjaj­nim Ben­zar Com­pe­ti­tion te­ži­ne ba­ca­nja 20–60 g pla­si­ra­na ka­ve­zna hra­ni­li­ca s ote­ža­njem od 80 g sta­ja­la bez pro­ble­ma.

Pro­šlo je još ne­kih po­la sa­ta dok ri­ba ni­je le­gla na hra­nu (za de­ta­lje o to­me vi­di okvir »Pr­vo pe­ca­nje«), ali je i na sa­mom star­tu po­ne­ka mre­ni­ca na­go­ve­šta­va­la da je moj si­stem tu gde tre­ba da bu­de i da bi ovo mo­glo bi­ti le­po pe­ca­nje jed­nom kad for­mi­ram hra­ni­li­šte i utvr­dim ka­ko ri­ba uzi­ma mam­ce. Is­po­sta­vi­lo se br­zo da je do­bit­na kom­bi­na­ci­ja s go­re­po­me­nu­tom hra­ni­li­com bio 80 cm dug pred­vez preč­ni­ka 0,18 mm, s udi­com ve­li­či­ne 16, na­mam­če­nom jed­nim cr­vom. Udar­ci i ulo­vi su bi­li če­sti, a pred kraj da­na do­bio sam i par za­i­sta le­pih ri­ba, zbog ka­kvih je za­i­sta vre­de­lo do­ći ova­mo! Sve dru­go što sam pro­bao, tj. pe­ca­nje s krup­ni­jim mam­cem i ma­kar ma­lo ve­ćom udi­com, re­zul­ti­ra­lo je ili iz­o­stan­kom uda­ra­ca ili sit­nim tr­za­ji­ma ko­ji ni­su do­no­si­li ulov.

KA­KO BI­SMO PRED­U­HI­TRI­LI NA­JA­VLJE­NI  po­rast vo­de, već ko­ji dan ka­sni­je po­no­vo smo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 620-)