Jedan od najuspešnijih šarandžija u donjem toku Tamiša primenjuje originalan i vrlo ekonomičan pristup, koji mu omogućava da uz minimalnu količinu primame brzo privuče šarana na svoje mesto i uhvati ga na uvek isti mamac
Tigrov orah je biljka iz porodice šaša, rasprostranjena širom sveta pa i u južnoj Evropi (pre svega Španiji i Portugaliji). Njegov plod bobičastog oblika najviše podseća na lešnik, kom je sličan i po ukusu, ali je znatno slađi, a u ljudskoj ishrani najviše se koristi za pravljenje poslastica, dok se u ribolovu pokazao sjajno kao mamac i primama za šarana.
U poslednjih pet godina šarana na divljim vodama pecam isključivo na tigrov orah, budući da se pokazao kao nenadmašan mamac, koji će šaran obavezno uzeti čak i ako nađe samo jedno zrno na velikom »tepihu« od kukuruza, jer ga nešto u mirisu i ukusu ovog ploda neodoljivo privlači. OTKAKO LOVIM NA TIGROV ORAH SPASAO sam se tegljenja džakova suvog kukuruza i kanti s kuvanim kukuruzom, obilnog višednevnog hranjenja mesta i svega što uz to ide. Naime, za dve noći i jedan dan, na koliko obično idem na vodu kada pecam šarana, za primamu nosim, verovali ili ne, ukupno kilogram unapred skuvanog i pripremljenog tigrovog oraha, a pre početka pecanja na mesto koje mi dobro deluje (jer ima potopljenog granja, debala, panjeva i sličnog krša, koji šaran voli) bacim stotinak grama, što je često dovoljno da već za koji sat donese udarac šarana i ulov.
ZA SPREMANJE ZA MAMAC I HRANU osim sirovog tigrovog oraha, koji se u većim količinama po pravilu prodaje u jutanim džakovima, potreban nam je još samo šećer, i to onaj od trske, jer običan beli šećer od šećerne repe učini tigrov orah gorkim.
Ja odjednom kuvam količinu dovoljnu za 4-5 izlazaka od oko 36 sati (dve noći i dan). Najpre standardnu »jupolku« (kantu od poludisperzije) otprilike do trećine zapremine napunim suvim tigrovim orahom, koji prvo isperem u najmanje četiri vode, a onda procedim i vratim u kantu, pa dolijem čistu vodu, tako da bude oko 10 cm preko oraha. Tada uspem 300 g šećera od trske i sve dobro promešam, te ostavim da u kanti odstoji 24 časa, što je dovoljno da tigrov orah upije praktično svu onu vodu koja ga je prekrivala.
PO ISTEKU 24 ČASA SIPAM TIGROV orah u sud u kom ću ga kuvati (ja koristim kotlić), dolijem vode (otprilike onoliko koliko je orah upio) i kuvam na jačoj vatri dok voda ne provri, a onda smanjim vatru i ostavim da lagano ključa oko jedan sat. Po završetku kuvanja, još uvek vreo sadržaj kotlića prespem u kantu i stavim poklopac, pa sve ostavim da odstoji 2-3 dana (a nekad i više, zavisno od spoljne temperature), odnosno onoliko koliko je potrebno da se preostala tečnost zgusne toliko da kad provučemo šaku između zrna pravi »slinu«, koja se razvlači između prstiju.
Potom valja uzeti još jednu kantu, procediti kuvana zrna tako da ih odvojimo od »sline«, te u jednu teglu odvojiti zrna koja ćemo koristiti kao mamac – za to se biraju svetlija zrna pravilnog oblika, pri čemu neki više vole malo sitnija, a ja krupna (iz razlog koji ću objasniti pri kraju teksta), U teglu dolijemo deo »sline«, dobro je zatvorimo i čuvamo u frižideru, a ostala zrna upakujemo u najlon kese (po kilogram u svaku) i ubacimo u zamrzivač, u kom ćemo ih držati do upotrebe za prihranu (tj. do polaska na pecanje).
PREOSTALA 2-3 L »SLINE« RIBOLOVCI KOJI pecaju fider tehnikom mogu sačuvati u frižideru i umesto obične vode koristiti za vlaženje primame, što se naročito... (Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 614-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
