Tamo gde se mnogo peca po pravilu nema previše ribe, a jedinke koje u takvim uslovima žive postaju vrlo oprezne i nije ih lako navesti da napadnu veštački mamac, pogotovo ako su takav ili njemu vrlo sličan mnogo puta videle i imale s njim neprijatno iskustvo. Ipak, i na pritisku izloženim vodama možemo dobro proći ukoliko se potrudimo i sve što možemo radimo drugačije nego što je uobičajeno
Broj stanovnika naše zemlje se duže vreme iz godine u godinu smanjuje a prosečna starost povećava, pa je izvesno da broj ribolovaca ne raste. Međutim, kako je ujedno na mnogim vodama riblji fond skroman, te je sve manje onih na kojima prosečan ribolovac – čiji »manevarski prostor« dodatno sužavaju slučajevi katkad legalnog i opravdanog ali često i potpuno bespravnog zauzimanja obale – može računati na dobar ulov, ne čudi što su svi izgledni a makar i relativno lako dostupni tereni izloženi sve većem ribolovačkom pritisku, pa je i riba na njima sve opreznija i često je nije lako navesti da uzme mamac, pogotovo veštački, čak i kada je pri apetitu. Naravno, takva situacija primorava nas da se sve više trudimo i da sve detaljnije osmišljavamo taktiku ribolova kako bismo i na tim »napadnutim« vodama, dakle tamo gde je riba naučila da prepozna opasnost i da je izbegava, imali iole veće šanse da ostvarimo neki ulov.
- ČAK I NA NAJVEĆIM REKAMA, jezerima i kanalima broj udarnih mesta ni na jednom terenu nije neograničen, kao ni broj krupnijih grabljivica koje se na njima nalaze. Zato najveće izglede za uspeh imamo kada na vodu dođemo pre drugih, odnosno kada ostanemo na njoj i nakon što bar većina kolega ode, jer mnogi predatori kreću u potragu za hranom onda kada na vodi vlada mir. Tada se, naime, osećaju bezbednije, a i lakše love u svitanje, sumrak i noću koristeći promenljive svetlosne uslove, u kojima se bolje snalaze od svog potencijalnog plena (o čemu je bilo više reči u prošlom broju, u tekstu o tome kako i kada bandari najuspešnije love).
Uz to, ni na potencijalno najizglednijim mestima ne treba ostati predugo i na njima neumorno bacati. Bolje je otići na neku drugu poziciju, pa se vratiti tu gde očekujemo dešavanja. Ukoliko pak procenimo da su realne šanse da nam neko takvo mesto »zauzme«, onda ima smisla i da ostanemo na njemu da bismo ga »sačuvali«, ali zabaciti treba samo povremeno, i to ne tako da varalica svaki čas pada odnosno prolazi tamo gde mislimo da je riba.
Iz istog razloga nema previše razloga da bezglavo jurimo na mikrolokaciju na kojoj se neki kolega iole duže zadržao, sem ako ne procenimo da je potpuno pogrešno pecao i da mu riba nije udarila ne zato što nije zainteresovana za jelo već zato što naprosto nije videla to što joj je nuđeno. U suprotnom, treba da joj damo mali »odmor« i da probamo da je uhvatimo onda kada pomisli da je konačno bezbedna i da može da u miru traži hranu.
Lekciju o obaveznom opreznom prilaženju svakom mestu najbolje i najpre savladaju klenaroši sa malih i bistrih tekućica, ali to nipošto ne znači da o tome treba voditi računa samo na takvim vodama. Štaviše, i na najvećim rekama i jezerima čija voda nije previše providna i velike ribe mogu biti vrlo blizu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 613-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
