Samo da na kesi piše...

Od mno­štva hra­na ko­je se ko­ri­ste u mo­der­nom ri­bo­lo­vu s hra­ni­li­com mo­že­mo iza­bra­ti one ko­je će bi­ti po­seb­no po­god­ne za raz­li­či­te kon­kret­ne vo­de, ri­be i uslo­ve pe­ca­nja. Ali da bi­smo to mo­gli da ura­di­mo, mo­ra­mo bi­ti u sta­nju da pre­po­zna­mo ka­kve ka­rak­te­ri­sti­ke tre­ba da ima na­ša sme­sa i ko­jom će­mo kom­bi­na­ci­jom sa­sto­ja­ka do­bi­ti ide­a­lan sa­stav za date okolnosti

Sa ko­je god tač­ke gle­di­šta po­sma­tra­mo fi­der, uoča­va­mo ra­zno­vr­snost ove ri­bo­lov­ne teh­ni­ke. To se od­no­si i na pri­hra­ne. Na sa­mom po­čet­ku mo­ram da se pod­se­tim ve­o­ma za­ni­mlji­vog pi­ta­nja ko­je sam do­bio od jed­nog svog Fej­sbuk pri­ja­te­lja: "Ko­ja je naj­bo­lja hra­na za fi­der?". Na­rav­no, da bih mo­gao da dam ade­kva­tan od­go­vor, za­mo­lio sam ga da na­pi­še na kom te­re­nu naj­če­šće pe­ca i ko­ju ri­bu. Ume­sto oče­ki­va­nih do­dat­nih in­for­ma­ci­ja do­bio sam od­go­vor: "Pe­cam svu­da i sve što na­le­ti", ko­ji me je na­veo na po­mi­sao da je to što sam raz­u­meo kao iskre­no pi­ta­nje zna­ti­želj­nog ko­le­ge, ko­ji istin­ski že­li da se usa­vr­ša­va, za­pra­vo pro­vo­ka­ci­ja. Bu­du­ći da ne vo­lim po­le­mi­ke a ni­sam že­leo da is­pad­nem ne­pri­sto­jan, ko­le­gi sam re­kao da je s ob­zi­rom na nje­gov "sva­štar­ski" pri­stup i vo­da­ma i ri­bljim vr­sta­ma naj­bo­lje da sa­mo gle­da nat­pi­se na ke­sa­ma pri­hra­ne u rad­nja­ma i da uvek ku­pi pri­ma­mu na ko­joj pi­še "Fe­e­der", jer ta­ko si­gur­no ne­će po­gre­ši­ti. Čo­vek mi se na to­me iskre­no i kul­tur­no za­hva­lio, a po­sle ne­kog vre­me­na se ja­vio i po­slao mi vi­še fo­to­gra­fi­ja s ulo­vi­ma za ko­je je na­pi­sao da ih je ostva­rio za­hva­lju­ju­ći mo­joj pre­po­ru­ci. Iskren da bu­dem, ni dan-da­nas ni­sam si­gu­ran da li je sve to bi­la ša­la ili me je ko­le­ga ipak shva­tio ozbilj­no ima­ju­ći pri­tom i ma­lo sre­će. U sva­kom slu­ča­ju, to­ga se če­sto se­tim, pa ne ču­di što mi je ta epi­zo­da pr­va pa­la na pa­met ka­da sam na ekra­nu ot­ku­cao rad­ni na­slov ovog de­la felj­to­na o fi­der ri­bo­lo­vu: "Hra­ne".

VE­RU­JEM DA SE I MNO­GI OD VAS ko­ji či­ta­te ovaj se­ri­jal i osta­le tek­sto­ve o mo­der­nom ri­bo­lo­vu s hra­ni­li­com i sa­mi bar po­ne­kad za­pi­ta­te ko­je su hra­ne naj­bo­lje za fi­der i da li su to one na či­jem pa­ko­va­nju pi­še "Fe­e­der". Pa, s ob­zi­rom na to da vas ova te­ma sa­svim si­gur­no za­ni­ma, čim ste u či­ta­nju sti­gli dov­de, u na­stav­ku tek­sta da­ću vam is­kre­ne od­go­vo­re na ta pi­ta­nja, na­rav­no iz svog ugla, kao i ne­ke su­ge­sti­je ko­je bi tre­ba­lo da vam olak­ša­ju iz­bor hra­na za raz­li­či­te si­tu­a­ci­je ali i nji­ho­vo ko­ri­šće­nje u ci­lju pri­vla­če­nja ri­be i uspe­šnog ri­bo­lo­va.

Od­mah mo­ram da na­gla­sim da am­bi­ci­o­zni­ji fi­de­ra­ši, bi­lo da su tak­mi­ča­ri ili "ozbilj­ni­ji" re­kre­a­tiv­ci, vr­lo ret­ko ko­ri­ste sa­mo jed­nu ku­pov­nu hra­nu, već naj­če­šće po­me­ša­ju dve sme­se (a po­ne­kad čak i tri), raz­li­či­tih ali kom­pa­ti­bil­nih ka­rak­te­ri­sti­ka, ka­ko bi se me­đu­sob­no "do­pu­nja­va­le". Na­rav­no, na am­ba­la­ži ne mo­ra pi­sa­ti "Fe­e­der" da bi ma ko­ja hra­na bi­la upo­tre­blji­va za pu­nje­nje hra­ni­li­ca; šta­vi­še, na osno­vu po­ve­li­kog is­ku­stva mi­slim da je to u ve­ći­ni slu­ča­je­va sa­mo mar­ke­tin­ški trik. Vi­še fak­to­ra tre­ba uze­ti u ob­zir pri iz­bo­ru sme­se ko­jom će­mo pri­hra­nji­va­ti ri­bu, a u na­stav­ku tek­sta osvr­nu­ću se ukrat­ko na one ko­je su po mom shva­ta­nju naj­va­žni­je.

VR­STA NA KO­JU IDE­MO I OČE­KI­VA­NA VE­LI­ČI­NA RI­BA NA KON­KRET­NOM TE­RE­NU od­re­đu­ju da li će­mo ko­ri­sti­ti "te­ške" hra­ne krup­ne gra­nu­la­ci­je i bo­ga­te hran­lji­vim sa­stoj­ci­ma (pre sve­ga pro­te­i­ni­ma); sred­nje te­ške sme­se sred­nje gra­nu­la­ci­je sa iz­ve­snom ko­li­či­nom ak­tiv­nih sa­sto­ja­ka (tj. če­sti­ca ko­je is­pli­va­va­ju na po­vr­ši­nu ili "leb­de" ne­gde u sred­njem slo­ju); od­no­sno la­ga­ne hra­ne vr­lo sit­ne gra­nu­la­ci­je i s ve­li­kim ude­lom ak­tiv­nih sa­sto­ja­ka (pli­va­ju­ćih če­sti­ca i onih ko­je svo­jim raz­la­ga­njem mu­te vo­du oko se­be).

Pr­va od tri po­me­nu­te gru­pe pri­ma­ma na­me­nje­na je ve­ćim... (Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 609-)