Za 49 klenova – 203.500 dinara

Dra­stič­ni slu­čaj ri­bo­kra­đe na štap, ko­ji se de­sio na Za­pad­noj Mo­ra­vi kod Kra­lje­va, a o kom smo pi­sa­li pre vi­še od go­di­nu i po da­na, do­bio je po kri­vo­lov­ca ne­pri­ja­tan epi­log, ko­ji bi tre­ba­lo da pred­sta­vlja do­bru opo­me­nu za sve sa slič­nim am­bi­ci­ja­ma

U Ri­bo­lo­vu br. 564, od 5. av­gu­sta 2022. go­di­ne, ob­ja­vi­li smo ru­bri­ku pod na­slo­vom Ka­sa­pin sa mu­ši­čar­cem?!. Njom smo pre­ne­li in­for­ma­ci­ju o do­ga­đa­ju ko­ji je iz­ne­na­dio mno­ge ri­bo­lov­ce, ali ne i ve­ći­nu do­brih po­zna­va­la­ca ri­bo­lo­vač­kih pri­li­ka na ju­go­i­sto­ku Sr­bi­je. Na­i­me, 24. ju­la 2022. go­di­ne ri­bo­ču­va­ri kra­lje­vač­kog Plus Spor­ta, ko­ji ga­zdu­je ri­bo­lov­nim vo­da­ma Ra­škog okru­ga, na Za­pad­noj Mo­ra­vi su jed­nog od naj­po­zna­ti­jih ni­ških mu­ši­ča­ra, vo­di­ča i in­struk­to­ra mu­ši­ča­re­nja, te za­go­vor­ni­ka (se­lek­tiv­nog) »uhva­ti i pu­sti« pri­stu­pa, uhva­ti­li u kri­vo­lo­vu, sa 59 za­dr­ža­nih kle­no­va (da­kle 49 ko­ma­da pre­ko do­zvo­lje­nog bro­ja), ukup­ne te­ži­ne 12,62 kg (tj. pro­seč­no 214 g po pri­mer­ku), od če­ga je uz to 19 bi­lo du­go iz­me­đu 15 i 18 cm, tj. kra­će od mi­ni­mal­ne me­re od 20 cm do ko­re­na re­pa.

Na osno­vu ta­da pod­ne­te pre­kr­šaj­ne pri­ja­ve, po­me­nu­ti ri­bo­lo­vac ogla­šen je 26. fe­bru­a­ra kri­vim u po­stup­ku spro­ve­de­nom pred Pre­kr­šaj­nim su­dom u Kra­lje­vu (ode­lje­njem u Vr­njač­koj Ba­nji) i pra­vo­sna­žno osu­đen da osim sud­skih tro­ško­va pla­ti dr­ža­vi Sr­bi­ji ka­znu od 50.000 di­na­ra, a ko­ri­sni­ku ri­bar­skog pod­ruč­ja od­šte­tu od 153.500 di­na­ra (ko­li­ko je mak­si­mal­no mo­glo bi­ti do­su­đe­no na osno­vu va­že­ćeg od­štet­nog ce­nov­ni­ka).

S jed­ne stra­ne ova­kav is­hod po­stup­ka mo­ra sva­kog objek­tiv­nog za­in­te­re­so­va­nog po­je­din­ca na­ve­sti da se za­pi­ta ko­li­ko su ade­kvat­ne nov­ča­ne ka­zne od par de­se­ti­na hi­lja­da di­na­ra ko­je srp­ski su­do­vi ne­ret­ko iz­ri­ču za ne­u­po­re­di­vo te­že ob­li­ke kri­vo­lo­va (mre­ža­ma, stru­jom itd.), ali s dru­ge je iz­ve­sno da mno­gi ri­bo­lov­ci sma­tra­ju da je ova­kva ka­zna ade­kvat­na iz­me­đu osta­log i za­to što će vr­lo ve­ro­vat­no bar deo onih ko­ji se pred­sta­vlja­ju kao po­šte­ni ri­bo­lov­ci a sklo­ni su ri­bo­kra­đi i »me­sa­re­nju« od­vra­ti­ti od kra­de ma­kar na onim ri­bo­lov­nim vo­da­ma ko­je su do­bro ču­va­ne.

Ta­kvo »se­lek­ti­ra­nje po­se­ti­la­ca« ne­mi­nov­no će vo­di­ti ka do­dat­nom po­gor­ša­nju sta­nja ri­bljeg fon­da ta­mo gde je kon­tro­la ne­re­dov­na ili ne­po­sto­je­ća u od­no­su na one vo­de i pod­ruč­ja na ko­ji­ma se pro­pi­si u naj­ve­ćoj me­ri po­štu­ju zbog re­dov­nih po­ja­vlji­va­nja sa­ve­snih ču­va­ra s ko­ji­ma lo­po­vi ne vo­le da se sre­ću. To sa­da ve­ći­ni ko­ri­sni­ka ve­ro­vat­no ne de­lu­je na­ro­či­to bit­no, jer su uljulj­ka­ni si­gur­nim pri­ho­di­ma ko­je im dr­ža­va obez­be­đu­je oba­ve­zom pro­da­je do­zvo­la ri­bo­lov­ci­ma pre­ma me­stu pre­bi­va­li­šta. Ali ka­da bi taj si­stem, ko­ji se u prak­si ne­dvo­smi­sle­no po­ka­zao kao ne­e­fi­ka­san, tj. šte­tan po ri­blji fond i ži­vot­nu sre­di­nu uop­šte, bio pro­me­njen što će (čvr­sto smo uve­re­ni) mo­ra­ti da se de­si, i to u ne ta­ko da­le­koj bu­duć­no­sti, oni ko­ji sa­da ne ig­no­ri­šu kri­vo­lov i ne gle­da­ju lo­po­vi­ma kroz pr­ste bi­će u ve­li­koj pred­no­sti nad oni­ma ko­ji se tim (svo­jim) po­slom ni­su (do­volj­no) ba­vi­li, te će br­zo kroz po­rast bro­ja pro­da­tih do­zvo­la ose­ti­ti ko­rist od do­brog ra­da.