Od mesta do mesta

Be­la ri­ba se na Ni­ša­vi po­sled­njih go­di­na uglav­nom pri­lič­no te­ško lo­vi i kla­sič­nim plov­ka­ro­škim pri­stu­pom, ko­ji uklju­ču­je oba­ve­zno ba­ca­nje pri­hra­ne na iz­gled­nim po­zi­ci­ja­ma, po­želj­no u du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du, i ce­lo­dnev­no pe­ca­nje na istom me­stu. Naš sa­rad­nik, pri­me­nio je pot­pu­no dru­ga­či­ju tak­ti­ku i pro­šao izne­na­đu­ju­će do­bro

Ne­ko­li­ko pu­ta sam to­kom fe­bru­a­ra iz­la­zio na krat­ka pe­ca­nja na Ni­ša­vu u Ni­šu. Ne­kad – ra­no uju­tru, pa mi bu­du­ći da je u to do­ba da­na još pri­lič­no hlad­no i ni­je bi­lo pre­vi­še čud­no ka­da ne bih sreo ni­jed­nog ko­le­gu na de­lu re­ke od cen­tra gra­da do Do­nje Vre­ži­ne. Ali isto je bi­lo i u po­po­dnev­nim sa­ti­ma, ka­da je tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha do­sti­za­la sko­ro dva­de­set ste­pe­ni, što već ni­sam oče­ki­vao. Za­klju­čio sam da ov­da­šnji ri­bo­lov­ci po svoj pri­li­ci ima­ju uti­sak (ru­ku na sr­ce, ne bez raz­lo­ga) da ne­po­volj­ni hi­dro­lo­ški uslo­vi lo­še uti­ču na broj­nost ri­ba na ovom de­lu re­ke i na nji­ho­vu ak­tiv­nost, te da sto­ga ra­di­je idu na dru­ge te­re­ne, ali je me­ni baš ta­kva si­tu­a­ci­ja bi­la iza­zov i hteo sam da vi­dim po­sto­je li šan­se da se u ta­kvim okol­no­sti­ma ko­li­ko-to­li­ko uspe­šno pe­ca.

VO­DO­STAJ JE TIH DA­NA PO­DO­STA osci­li­rao; pre pod­ne bi Ni­ša­va na­do­šla, a u po­po­dnev­nim sa­ti­ma na­glo opa­da­la, naj­ve­ro­vat­ni­je zbog is­pu­šta­nja vo­de iz aku­mu­la­ci­o­nog je­ze­ra Za­voj. Odav­no je pri­me­će­no da ve­li­ke ko­li­či­ne te le­de­ne vo­de ni­ma­lo ne pri­ja­ju ni­šav­skoj ri­bi, na­vik­nu­toj na ujed­na­če­ni­ju i vi­šu tem­pe­ra­tu­ru, pa u pe­ri­o­di­ma ka­da su ta va­ri­ra­nja ni­voa i tem­pe­ra­tu­re vo­de sva­ko­dnev­ni ni­je ak­tiv­na, što je i raz­log da na Ni­ša­vu u Ni­šu ri­bo­lov­ci sla­bo iz­la­ze (uz­gred, ne­po­zna­ni­ca je i ko­li­ko us­pe­šan mo­že bi­ti mrest u ta­kvim uslo­vi­ma, što sva­ka­ko na du­ži rok ima ve­li­ki uti­caj na sta­nje ri­bljeg fon­da i iz­gle­de za uspe­šno pe­ca­nje u na­red­nim go­di­na­ma, ali to je te­ma za du­blju ana­li­zu).

RE­ŠIO SAM DA PRI­ME­NIM MAK­SI­MAL­NO mo­bi­lan pri­stup, pa sam na re­ku iz­la­zio no­se­ći bo­lo­njez sa ma­ši­ni­com i plov­ka­ro­škim si­ste­mom, dok bih u džep jak­ne sta­vio ke­si­cu s re­zer­vnim udi­ca­ma, par plo­va­ka i naj­lon za pred­ve­ze, te par­če ri­bo­lov­nog hle­ba, na ko­ji sam pe­cao.

For­si­rao sam po­zi­ci­je s ne­što ve­ćom du­bi­nom, ali... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 606)