Zimski aduti

Ko­li­ko god va­ra­li­ca da ima­ju u ko­lek­ci­ji i da no­se na vo­du, ri­bo­lo­vci, ili bar ve­ći­na njih, is­ku­stve­no oda­be­ru ma­nji broj fa­vo­ri­ta, u ko­je ima­ju naj­ve­će po­ve­re­nje. Njih sko­ro uvek ba­ca­ju naj­du­že, a po­seb­no ih for­si­ra­ju na naj­i­zgled­ni­jim me­sti­ma, u udar­no vre­me. Naš sve­stra­ni sa­rad­nik otvo­rio je za či­ta­o­ce Ri­bo­lo­va svo­ju ku­ti­ju sa omi­lje­nim mo­de­li­ma za lov ban­da­ra, smu­đa i bu­co­va u ovom de­lu se­zo­ne

Dru­ga po­lo­vi­na zi­me ni­je ni­ma­lo lak pe­riod za va­ra­li­ča­re­nje na na­šim vo­da­ma. Ne­ke gra­blji­vi­ce se mre­ste i ti­me su pre­vas­hod­no oku­pi­ra­ne, a ujed­no su u za­bra­ni (pa­strm­ka i štu­ka), dok se dru­ge spre­ma­ju za mrest (smuđ, ban­dar, bu­cov). Uz to su u hlad­noj vo­di po pra­vi­lu sve tro­me, od­no­sno ne­za­in­te­re­so­va­ne za iole ve­ću jur­nja­vu za ple­nom. Zbog sve­ga to­ga ih ni­je la­ko ni pro­na­ći ni­ti na­ve­sti da uzmu po­nu­đe­ni im ve­štač­ki ma­mac, po­go­to­vo ako je vo­da još i bi­stra, a to je sa­svim nor­mal­no ka­da ne­ma al­gi ko­je bi je mu­ti­le, na­rav­no uko­li­ko ne pad­ne ne­ka ve­ća ki­ša ili ne do­đe do to­plje­nja sne­ga. No to što ne­što ni­je la­ko isto­vre­me­no zna­či da ni­je i ne­mo­gu­će, a sva­ko od nas ko­ji va­ra­li­ča­ri­mo ima i u ovom pe­ri­o­du ne­ke adu­te ko­ji su mu pr­vi iz­bor za gra­blji­vi­ce ko­je naj­ra­di­je ju­ri. Evo mo­je ma­le zim­ske »top-li­ste« va­ra­li­ca za ban­da­ra, smu­đa i bu­co­va.

BAN­DAR (GR­GEČ) SE U OVOM DE­LU se­zo­ne po­na­ša na pri­lič­no ne­zgo­dan na­čin za nas ko­ji že­li­mo da ga lo­vi­mo. Kre­će se u ja­ti­ma, ali ni­je na­ro­či­to za­in­te­re­so­van za hra­nu, po­go­to­vo ne za onu ko­ja mu je even­tu­al­no do­stup­na uz iole ve­ći utro­šak ener­gi­je, pa tra­ži vr­lo spo­ru pre­zen­ta­ci­ju va­ra­li­ca i ma­le za­lo­ga­je. Za­to ga zi­mi uglav­nom lo­vim drop-šot teh­ni­kom, i to na tzv. ne­ak­tiv­ne »gu­mi­ce« (tj. na si­li­kon­ske va­ra­li­ce ko­je ima­ju je­dva pri­met­nu vi­bra­ci­ju) ili na sa­svim ma­le še­do­ve, po pra­vi­lu du­ge tek do 4 cm, kao i na gu­me­ne »kre­a­tu­re« (raz­ne ma­le imi­ta­ci­je ra­či­ća i nim­fi), ko­je ta­ko­đe, pri spo­rom vo­đe­nju, za­ne­mar­lji­vo ma­lo vi­bri­ra­ju, ali svo­jim po­kre­ta­njem i si­lu­e­tom ipak pro­vo­ci­ra­ju ma­le pru­ga­ste pre­da­to­re na na­pad. Tri mo­ja fa­vo­ri­ta za zim­sko »ban­da­ri­sa­nje« su:

1. Crazy Gish Gli­der od 5,5 cm – ovaj »ne­ak­tiv­ni« si­li­ko­nac na­me­njen je iz­vor­no za drop-šot teh­ni­ku, ali se mo­že mon­ti­ra­ti i na obič­nu džig udi­cu sa na­li­ve­nom olov­nom gla­vom. U ovom pe­ri­o­du ga ja ko­ri­stim sa­mo za drop-šot, s tim što na­sto­jim da ga pod­sti­čem na »po­drh­ta­va­nje« u me­stu, pra­ve­ći pri­tom iz­me­đu dva »ti­tra­nja« vr­lo du­gač­ke pa­u­ze (ko­je mo­gu po­tra­ja­ti i po de­se­tak se­kun­di), jer upra­vo ta iz­ra­zi­to spo­ra pre­zen­ta­ci­ja ne­ret­ko bu­de naj­e­fi­ka­sni­ja.
2. Crazy Fish Po­la­ris od 4 cm – i ovo je ne­ak­tiv­na gu­mi­ca, ali za raz­li­ku od Gli­de­ra nju u ovom pe­ri­o­du če­šće ko­ri­stim na­mon­ti­ra­nu na obič­nu džig gla­vu, i to sa­mo uko­li­ko pri­me­tim da je ban­dar »pri­le­pljen« za dno, tj. da ne­će da se sa nje­ga dig­ne ni dva­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra da bi ne­što ča­la­brc­nuo... (Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 604-)