Kada veće traže manje?

Odav­no je pro­šlo vre­me ka­da je štu­ke u na­šim vo­da­ma bi­lo to­li­ko da je u ovom de­lu go­di­ne bi­lo do­volj­no iza­ći na bi­lo ko­ju obli­žnju vo­du sa po dva lep­ti­ra i ka­ši­ke u dže­pu da bi se ostva­rio do­bar ulov. Ipak, to ne zna­či da i sa­da ne po­sto­je pri­stu­pi ko­ji nam da­ju re­al­ne iz­gle­de za us­pe­šan iz­la­zak

Sa oset­nim skra­ći­va­njem da­na, ubr­za­nim hla­đe­njem va­zdu­ha i vo­de i pr­vim ju­tar­njim ma­gla­ma, po­čet­kom je­se­ni za­ko­ra­ču­je­mo u pe­riod ko­ji mno­gi ov­da­šnji ri­bo­lov­ci sma­tra­ju naj­bo­ljim za pe­ca­nje štu­ke, pre sve­ga na ve­štač­ke mam­ce. Na­i­me, sto­ma­ci pol­no zre­lih je­din­ki ove gra­blji­vi­ce još ni­su pre­vi­še op­te­re­će­ni ikrom od­no­sno mle­čom (či­je je for­mi­ra­nje u to­ku), i prem­da ri­be in­stink­tiv­no ose­ća­ju pri­bli­ža­va­nje zi­me, tem­pe­ra­tu­re vo­de ni­su to­li­ko ni­ske da štu­ke ne bi bi­le sprem­ne da po­ju­re sve što im li­či na hra­nu i da na to po­tro­še znat­no vi­še ener­gi­je ne­go što bi ri­zi­ko­va­le da »ba­ce« kra­jem je­se­ni i to­kom zi­me.

ALI SVE TO NI­KA­KO NE ZNA­ČI da je u ovom de­lu se­zo­ne štu­ku la­ko lo­vi­ti i da će sva­ki iz­la­zak na vo­du bi­ti us­pe­šan. Na­rav­no, mo­že se de­si­ti da na ne­kom te­re­nu sve vre­me dok pe­ca­mo ta gra­blji­vi­ca bu­de hi­pe­rak­tiv­na, pa da za ne­ko­li­ko sa­ti ima­mo ve­li­ki broj uda­ra­ca i vi­še uhva­će­nih ri­ba, ko­je mo­gu bi­ti i krup­ne, ali isto je ta­ko mo­gu­će i da osta­ne­mo »bez upi­sa«, bi­lo za­to što ni­smo pro­na­šli zo­nu u ko­joj se štu­ka na­la­zi i hra­ni ili za­to što joj ni­smo po­nu­di­li ve­štač­ki ma­mac od­go­va­ra­ju­će ak­ci­je, de­ko­ra i (što mno­gi sma­tra­ju  naj­va­žni­jim) ve­li­či­ne.

SIT­NA RI­BA, KO­JA JE ŠTU­KI­NA GLAV­NA hra­na, mo­že bi­ti i u pri­o­bal­nim pli­ća­ci­ma ili na po­vr­ši­ni vo­de da­le­ko od oba­le ali i na ve­ćim du­bi­na­ma, pa i štu­ka mo­že bi­ti prak­tič­no svu­da, jer je upra­vo u to­ku po­ste­pe­na »tran­zi­ci­ja« svih vr­sta sa let­njih po­zi­ci­ja na je­se­nje i zim­ske. No u sva­kom slu­ča­ju tre­ba pro­vu­ći va­ra­li­cu kraj sva­ke ve­će go­mi­le po­to­plje­nog kr­ša, po­red pa­nje­va, obo­re­nih de­ba­la, uz po­ja­se­ve tr­ske i po­lja lo­kva­nja, iz­nad gu­ste dre­zge, kao i kroz sve zo­ne gde se du­bi­na na­glo me­nja, jer tu štu­ka mo­že bi­ti na pre­la­zi­ma i iz du­bi­ne ju­ri­ša­ti na ri­be ko­je joj se pre­vi­še pri­bli­že.

PO PI­TA­NJU VR­STE VA­RA­LI­CA, ta­ko­đe smo u »ša­re­nom« pe­ri­o­du, ka­da lov­no mo­že bi­ti sve i sva­šta, ta­ko da naj­ve­ro­vat­ni­je ne­će­mo mno­go po­gre­ši­ti bi­lo da se opre­de­li­mo za vo­ble­re, si­li­kon­ce (še­do­ve, tvi­ste­re i sl.), jed­no­del­ne ili vi­še­del­ne svim­bej­te od tvr­dog ili me­kog ma­te­ri­ja­la, lep­ti­re i ka­ši­ke, spi­ner­bej­to­ve ili če­ter­bej­to­ve, a po­ne­gde i po­vr­šin­ci još mo­gu bi­ti pro­duk­tiv­ni, ma­da je pe­riod nji­ho­ve vr­hun­ske efi­ka­sno­sti sa­da već ipak za na­ma.

U sva­kom slu­ča­ju, po­želj­no je da ve­štač­ki ma­mac ko­ji sa­da ko­ri­sti­mo »pod­no­si« raz­li­či­te br­zi­ne i pre­zen­ta­ci­je, te da ga je mo­gu­će nu­di­ti ri­bi na raz­li­či­tim du­bi­na­ma, jer nam sve to da­je mo­guć­nost da tra­ži­mo pra­vi pri­stup bez pre­če­stog me­nja­nja va­ra­li­ca, ko­je nam... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 595-)