Glavonje iz trepetljike

Ovo po vre­men­skim pri­li­ka­ma ati­pič­no le­to do­ne­lo je mno­go ri­bo­lo­vač­kih iza­zo­va i če­sto neo­bič­no po­na­ša­nje ra­znih vr­sta ri­ba. Ni klen po tom pi­ta­nju ni­je iz­u­ze­tak, pa ni­je čud­no što se mno­gi kle­na­ro­ši sa ju­ga Sr­bi­je i iz cen­tral­nih de­lo­va zemlje ža­le na re­zul­ta­te u po­tra­zi za ovom ri­bom po­sled­njih me­se­ci, dok ne­ki dru­gi isto­vre­me­no če­sto do­bi­ja­ju i vr­lo krup­ne ko­ma­de

Du­go oče­ki­va­na kle­na­ro­ška se­zo­na na Ju­žnoj Mo­ra­vi na ši­rem pod­ruč­ju Le­skov­ca je ove go­di­ne do­bra­no za­ka­sni­la, pre sve­ga zbog ne­po­volj­nih hi­dro­lo­ških pri­li­ka. Na du­di­nju ni­smo uop­šte pe­ca­li i tek po­čet­kom ju­la smo mo­je ko­le­ge ko­je vo­le lov na plo­vak i vo­će i ja kre­nu­li u po­tra­gu za gla­vo­nja­ma na omi­lje­ni let­nji ma­mac – vi­šnju.

TO NI­JE BI­LO NI­MA­LO la­ko, jer je zbog obil­nih pro­leć­nih pa­da­vi­na i ve­li­ke ko­li­či­ne sne­ga na okol­nim pla­ni­na­ma vo­do­staj Vla­sin­skog je­ze­ra već du­že vre­me na mak­si­mu­mu, a on di­rekt­no uti­če na ni­vo Ju­žne Mo­ra­ve i na nje­ne po­ra­ste i opa­da­nje, bu­du­ći da se vo­da is­pu­šta pre­ko re­ke Vr­le, na ko­joj je ne­ko­li­ko hi­dro­e­lek­tra­na. Ti prak­tič­no sva­ko­dnev­ni po­ra­sti do­sta ote­ža­va­ju ri­bo­lov, tj. mno­go skra­ću­ju pe­ri­o­de u to­ku da­na u ko­ji­ma se mo­že oče­ki­va­ti ak­tiv­nost ri­be. Pri­me­ra ra­di, ako se opre­de­li­mo za pe­ca­nje u kli­sur­skom de­lu Ju­žne Mo­ra­ve kod me­sta Mo­min ka­men ili Džep, ne­da­le­ko od Vla­di­či­nog Ha­na, od pet sa­ti uju­tru ima­mo mi­ni­ma­lan vo­do­staj, ko­ji je ide­a­lan, ali već u 7 č, zbog ve­li­kog do­to­ka vo­de kroz Vr­lu, Ju­žna Mo­ra­va na­glo na­ra­ste za 30-40 cm, što je za kli­sur­ski deo re­ke ve­li­ka vred­nost, pa tu vi­še ne­ma­mo šta da tra­ži­mo. A ako ode­mo ne­kih 60 km niz­vod­no oda­tle, na ta­ko­đe po­ten­ci­jal­no iz­da­šne te­re­ne kod me­sta Lo­ko­šni­ca i Raz­goj­na, uju­tru nas »uhva­ti« ve­čer­nji po­rast, ko­ji ta­mo tek ta­da stig­ne, te opet ne­ma­mo ni­šta vi­še vre­me­na za iz­gle­dan ri­bo­lov ne­go u kli­su­ri.

DA STVA­RI BU­DU JOŠ GO­RE, ova go­di­na je iz­u­zet­no lo­ša što se ti­če kle­na –  de­se­tak mo­jih dru­go­va isto kao i ja pri­me­ti­lo je da su ve­ći kle­no­vi ve­o­ma sla­bo ak­tiv­ni i pe­ca­ju se spo­ra­dič­no i na vo­će i na dru­ge mam­ce (ni­je na­ro­či­to do­bre re­zul­ta­te da­la ni »vo­žnja« zr­na še­ćer­ca uz pri­hra­nji­va­nje ta­kvim ku­ku­ru­zom po­mo­ću prać­ke). Isti­na, bi­lo je tu i ta­mo i ne­što krup­nih ko­ma­da, ali je tre­ba­lo do­sta pre­pe­ša­či­ti i bi­ti upo­ran, a vi­še od dve-tri ri­be na jed­nom me­stu bi­lo je ve­o­ma te­ško upe­ca­ti.

Je­dan od mo­gu­ćih raz­lo­ga mo­žda le­ži i u to­me što se mrest kle­na po svoj pri­li­ci ove go­di­ne pot­pu­no po­re­me­tio usled du­gog pe­ri­o­da ve­o­ma vi­so­kog vo­do­sta­ja Ju­žne Mo­ra­ve, iza­zva­nog obil­nim pa­da­vi­na­ma. Na­i­me, na sa­mom kra­ju ju­la od 10 uhva­će­nih kle­no­va na mo­jim te­re­ni­ma osam je is­pu­šta­lo mleč, što zna­či da je pa­re­nje de­be­lo oka­sni­lo, pa i da će mo­žda sa­svim iz­o­sta­ti, a po­zna­to je da je jed­na od po­sle­di­ca ta­kvog raz­vo­ja do­ga­đa­ja i slab ape­tit pol­no zre­lih ri­ba u pe­ri­o­du na­kon što je tre­ba­lo da iz­ba­ce re­pro­duk­tiv­ni ma­te­ri­jal i pro­du­že vr­stu.

ALI AKO SAM U NE­ČE­MU is­tra­jan, on­da je to tra­že­nje krup­nih kle­no­va. Iz­la­sci na deo re­ke par ki­lo­me­ta­ra niz­vod­no od Vla­di­či­nog Ha­na, kod me­sta Mo­min ka­men, do­ne­li su mi ne­ko­li­ko le­pih ko­ma­da, a po­tom sam imao i jed­no baš do­bro pe­ca­nje, tj. po­lu­sat­ni cug to­kom kog mi se ja­vi­lo dva­de­se­tak kle­no­va, i to uda­ra­ju­ći bu­kval­no u jed­noj is­toj tač­ki, što je ina­če ka­rak­te­ri­stič­no za sko­ba­lja. Na­rav­no, to se de­si­lo u ne­de­lju – je­di­ni dan u sed­mi­ci ka­da je vo­do­staj Ju­žne Mo­ra­ve kon­stant­no ma­li, tj. ne ra­ste, jer iz ne­kog raz­lo­ga ta­da ne­ma is­pu­šta­nja vo­de iz Vla­sin­skog je­ze­ra, pa ima­mo ceo dan na ras­po­la­ga­nju za pre­tra­ži­va­nje iz­gled­nih po­zi­ci­ja i nad­mu­dri­va­nje sa ak­tiv­nim kle­no­vi­ma.

TAK­TI­KA KO­JA MI JE DA­LA re­zul­tat ni­je kom­pli­ko­va­na, ali je fi­zič­ki zah­tev­na – u kom­bi­ne­zo­nu do gru­di uđem u vo­du na oda­bra­nom me­stu i on­da po ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra idem kroz re­ku bez iz­la­že­nja na oba­lu, sta­ju­ći na sva­kom iz­gled­nom me­stu ta­ko da na nje­mu mo­gu da pla­si­ram ma­mac pod uglom ko­ji mi se či­ni ide­al­nim.

Bu­du­ći da oče­ku­jem (i do­bi­jam) i ve­li­ke kle­no­ve, ko­ri­stim ro­bu­stan pri­bor – 6 me­ta­ra dug bo­lo­njez Shi­ma­no Spe­ed­ma­ster AX TE 6, s ko­jim bez stra­ha da će se po­lo­mi­ti ili da će ne­ki deo si­ste­ma po­pu­sti­ti mo­gu na sna­gu da pa­ri­ram i »gla­vo­nja­ma« od pre­ko 2 kg... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 591-)