Drečavci u bistroj vodi

Jed­na od te­o­ri­ja oko ko­ji­h se va­ra­li­ča­ri naj­ma­nje spo­re je­ste ta da u uslo­vi­ma do­bre vi­dlji­vo­sti (u bi­stroj vo­di i po sun­ča­nom vre­me­nu) tre­ba ba­ca­ti ve­štač­ke mam­ce u pri­rod­nim i ne­u­pa­dlji­vim de­ko­ri­ma, dok one upa­dlji­ve tre­ba ri­bi nu­di­ti u mut­noj vo­di, po mra­ku i oblač­nom vre­me­nu. Ovog pu­ta, me­đu­tim, pot­pu­no su­pro­tan pri­stup re­zul­ti­rao je od­lič­nim ulo­vom

Ja­ko je do­bro što po­sto­je de­ta­lji u ri­bo­lo­vu ko­je ne ume­mo da ob­ja­sni­mo, što još uvek ne raz­u­me­mo baš sve u ve­zi s tim za­što je ri­ba ra­di­la ili ni­je ra­di­la, za­što je na­pa­da­la baš tu va­ra­li­cu a ne ne­ku dru­gu, za­što taj de­kor a ne ne­ki dru­gi... Ma­da sam po­la ve­ka na vo­di sa šta­pom u ru­ci, mno­go je i da­nas do­ga­đa­ja ko­ji ru­še mo­ja zna­nja i is­ku­stva.

JED­NO TA­KVO IZ­NE­NA­ĐE­NJE ko­je čo­ve­ka na­vo­di na pre­i­spi­ti­va­nje sop­stve­nih uve­re­nja pri­re­dio mi je Ibar u pe­ri­o­du od 3. do 5. av­gu­sta. Iako je sva tri da­na tem­pe­ra­tu­ra bi­la pre­vi­so­ka, pr­va dva da­na 34 i 36 ste­pe­ni, iako je ne­bo bi­lo bez ob­lač­ka, klen je na pre­le­pom Ibru bio ak­ti­van. Usta­no­vio sam to već pr­vo po­pod­ne, pe­ca­ju­ći usred Ma­ta­ru­ške Ba­nje, na te­re­ni­ma oko po­zna­tog mo­sta. Sa­svim bi­stra vo­da i ja­ka stru­ja de­lo­va­le su obe­ća­va­ju­će, a kre­nuo sam u pre­tra­ži­va­nje te­re­na ba­ca­ju­ći mo­je omi­lje­ne ja­pan­ske i do­ma­će kru­ški­ce u na­tur-de­ko­ri­ma. Ra­žli­či­te pri­rod­ne de­ko­re uvek for­si­ram u sa­svim bi­stroj vo­di, što od­go­va­ra i svim sa­ve­ti­ma ko­je mo­že­te pro­či­ta­ti.

Ovo­ga pu­ta, me­đu­tim, kle­no­vi su mi i bli­že oba­li, pri pa­ra­lel­nim za­ba­ča­ji­ma niz­vod­no, i da­le­ko od nje, pri ba­ca­nju pod uglom od 90 ste­pe­ni, vo­ble­re na­pa­da­li ret­ko i ne­a­gre­siv­no, ta­ko da ih ni­sam mo­gao za­ka­či­ti. Me­njao sam mo­de­le, ali je re­zul­tat bio isti.

Ko­nač­no sam se od­lu­čio na ne­lo­gi­čan po­tez: po ja­kom sun­cu i bi­stroj vo­di sta­vio sam dre­ča­vi de­kor vo­ble­ra ko­ji sam pret­hod­no ba­cao u pri­rod­noj va­ri­jan­ti i – od­mah po­čeo da do­bi­jam kle­no­ve.

SVE JE OVO BI­LA SA­MO PO­PO­DNEV­NA pri­pre­ma za su­tra­šnje pre­po­dnev­no pe­ca­nje, ko­je je tre­ba­lo da bu­de cen­tral­no. Na­i­me, pri­ja­telj Mi­ško iz Ma­ta­ru­ške Ba­nje me je 4. av­gu­sta svo­jim le­gen­dar­nim GAZ-om (bo­ja mu se ukla­pa­la u de­ko­re mo­jih vo­ble­ra) tač­no u pet sa­ti, u cik zo­re, is­po­ru­čio na me­sta na ko­ji­ma do ta­da ni­sam lo­vio. Na­šao sam se u pra­vom ra­ju: te­re­ni od Cr­ne Re­ke pa do Ma­ta­ru­ga pri­mer su pre­le­pe vo­de za lov kle­na va­ra­li­ca­ma jer se tok ne­pre­kid­no me­nja, pre­la­ze­ći iz br­za­ka u ti­ša­ke, i obr­nu­to. 

I ovo­ga pu­ta po­čeo sam opro­ba­nim pri­stu­pom, bi­ra­ju­ći vo­ble­re u pri­rod­nim de­ko­ri­ma, ali su ih kle­no­vi opet bez­volj­no na­pa­da­li i re­dov­no spa­da­li sa udi­ce. Vra­tio sam se agre­siv­nim de­ko­ri­ma i po­no­vo po­čeo uži­va­ti u sna­žnim udar­ci­ma i pre­le­poj bor­bi u br­zoj vo­di. Iako kle­no­vi ni­su bi­li... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 591-)